Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Be not thou envious against evil men, nor desire to be with them.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
For their heart meditates oppression, and their lips talk of mischief.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Through wisdom a house is built, and by understanding it is established,
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
and by knowledge the chambers are filled with all precious and pleasant riches.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
A wise man is strong, yea, a man of knowledge increases might.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
For by wise guidance thou shall make thy war, and in the multitude of counselors there is safety.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Wisdom is too high for a fool. He opens not his mouth in the gate.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
He who devises to do evil, men shall call him a mischief-maker.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
The thought of folly is sin. And the scoffer is an abomination to men.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
If thou faint in the day of adversity, thy strength is small.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Deliver those who are carried away to death, and hold thou back those who are ready to be slain.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
If thou say, Behold, we did not know this, Does not he who weighs the hearts consider it? And he who keeps thy soul, does he not know it? And shall not he render to every man according to his work?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
My son, eat thou honey, for it is good, and the droppings of the honeycomb, which are sweet to thy taste,
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
so the knowledge of wisdom is to thy soul. If thou have found it, then there shall be a reward, and thy hope shall not be cut off.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Lay not in wait, O wicked man, against the habitation of the righteous. Do not destroy his resting place.
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
For a righteous man falls seven times, and rises up again, but the wicked are overthrown by calamity.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Rejoice not when thine enemy falls, and let not thy heart be glad when he is overthrown,
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
lest Jehovah see it, and it displease him, and he turn away his wrath from him.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Fret not thyself because of evildoers, nor be thou envious at the wicked.
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
For there shall be no reward to the evil man. The lamp of the wicked shall be put out.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
My son, fear thou Jehovah and the king, and do not associate with those who are given to change.
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
For their calamity shall rise suddenly, and the destruction from them both, who knows it?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
These also are from the wise: To have respect of persons in judgment is not good.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
He who says to a wicked man, Thou are righteous, peoples shall curse him, nations shall abhor him.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
But to those who rebuke him shall be delight, and a good blessing shall come upon them.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
He who gives a right answer kisses the lips.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Prepare thy work outside, and make it ready for thee in the field, and afterwards build thy house.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Be not a witness against thy neighbor without cause, and deceive not with thy lips.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Say not, I will do so to him as he has done to me; I will render to the man according to his work.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
I went by the field of the sluggard, and by the vineyard of the man void of understanding.
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
And, lo, it was all grown over with thorns. The face of it was covered with nettles, and the stone wall of it was broken down.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Then I beheld, and considered well. I saw, and received instruction:
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Yet a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep,
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
so thy poverty shall come as a robber, and thy want as an armed man.
