< Приче Соломонове 24 >
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Ne zavidi opakim ljudima niti želi da budeš s njima.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Jer im srce smišlja nasilje i usne govore o nedjelu.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Mudrošću se zida kuća i razborom utvrđuje,
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
i po znanju se pune klijeti svakim blagom dragocjenim i ljupkim.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Bolji je mudar od jakoga i čovjek razuman od silne ljudine.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Jer s promišljanjem se ide u boj i pobjeda je u mnoštvu savjetnika.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Previsoka je bezumnomu mudrost: zato na sudu ne otvara usta svojih!
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Tko smišlja zlo zove se učitelj podmukli.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Ludost samo grijeh snuje, i podrugljivac je mrzak ljudima.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Kloneš li u dan bijede, bijedna je tvoja snaga.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Izbavi one koje vode u smrt; i spasavaj one koji posrćući idu na stratište.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Ako kažeš: “Nismo za to znali”, ne razumije li onaj koji ispituje srca? I ne znade li onaj koji ti čuva dušu? I ne plaća li on svakomu po njegovim djelima?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Jedi med, sine moj, jer je dobar, i saće je slatko nepcu tvome.
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Takva je, znaj, i mudrost tvojoj duši: ako je nađeš, našao si budućnost i nada tvoja neće propasti.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Ne postavljaj, opaki, zasjede stanu pravednikovu, ne čini nasilja boravištu njegovu;
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
jer padne li pravednik i sedam puta, on ustaje, a opaki propadaju u nesreći.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Ne veseli se kad padne neprijatelj tvoj i ne kliči srcem kada on posrće,
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
da ne bi vidio Jahve i za zlo uzeo i obratio srdžbu svoju od njega.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Nemoj se srditi zbog zločinaca, nemoj zavidjeti opakima,
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
jer zao čovjek nema budućnosti, svjetiljka opakih gasi se.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Boj se Jahve, sine moj, i kralja: i ne buni se ni protiv jednoga ni protiv drugoga.
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
Jer iznenada provaljuje nesreća njihova i tko zna kad će doći propast njihova.
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
I ovo je od mudraca: Ne valja biti pristran na sudu.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Tko opakomu veli: “Pravedan si”, proklinju ga narodi i kunu puci;
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
a oni koji ga ukore nalaze zadovoljstvo, i na njih dolazi blagoslov sreće.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
U usta ljubi tko odgovara pošteno.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Svrši svoj posao vani i uredi svoje polje, potom i kuću svoju zidaj.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga: zar ćeš varati usnama svojim?
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Ne reci: “Kako je on meni učinio, tako ću i ja njemu; platit ću tom čovjeku po djelu njegovu!”
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Prolazio sam mimo polje nekog lijenčine i mimo vinograd nekog luđaka,
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
i gle, sve bijaše zaraslo u koprive, i sve pokrio čkalj, i kamena ograda porušena.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Vidjeh to i pohranih u srcu, promotrih i uzeh pouku:
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
“Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak,
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i oskudica kao oružanik!”