Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
你不要妒忌作惡的人，不要希求與他們共處；
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
因為他們的心靈，只圖謀不軌；他們的嘴唇，只講論是非。
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
因著智慧，家庭得以興建；因著明智，家庭得以穩定。
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
各種珍奇可愛的寶物，因著智識可儲藏滿室。
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
智慧人勝於壯士，明智人強於勇士；
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
因為作戰須有智謀，勝利在於謀士眾多。
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
為愚昧的人，智慧太高妙；他在城門口，只好不開口。
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
籌劃作惡的人，可稱為陰險家。
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
愚人的計謀只是罪惡；狂妄的人為人所憎惡。
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
你若萎靡不振，到災難的日子，必然氣竭力盡。
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
被帶去受死的人，你應拯救他；行將被殺戮的人，你要挽救他。
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
或許你要說：「看! 我全不知道! 」難道那權衡人心的能不明瞭﹖難道監察你心靈的能不知道﹖他必按每人的作為還報每人。
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
我兒，你要吃蜜，因為蜜好；蜂房的蜜，香甜可口。
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
對你的靈魂，智慧也是這樣：你找得了她，必有好前途；你所希望的，決不會落空。
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
惡惡人對義人的家，不要圖謀不軌；對他的住所，不要加以破壞；
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
因為義人雖七次跌倒，仍然要起來；但是惡人一失足，必陷禍患中。
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
你的仇人跌倒，且不要高興；他若失足摔倒，且不要心喜；
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
免得上主看見而不快，因而撤消對他的忿怒。
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
對作惡的人，你不要動怒；對乖戾之徒，也不必嫉妒；
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
因為惡人終沒有好前途，惡人的燈必要熄滅。
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
我兒，上主和君王，你都要敬畏；對他們二者，皆不可觸怒；
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
因為他們的懲罰可突然而至；他們的摧殘，有誰能知曉﹖
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
以下是智者的箴言：在判案時，顧及情面，決不公平。
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
誰對惡人說：「你是正義的。」人民必罵他，百姓必恨他。
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
按公道加罰的，必事事順遂；美好的祝福，必臨於其身。
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
應答適宜的人，宛如與人接吻。
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
你要先在外經營好事業，在田間將工作準備停當，然後纔可建立你的家室。
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
不要輕易作證，反對你的近人；也不要以你的口舌，欺騙他人。
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
不可說：「人怎樣待我，我怎樣待人；照人之所行，我向他還報。」
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
我走過懶惰人的田地，經過愚昧人的葡萄園：
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
看，到處是荊棘，滿地是蒺黎，石牆也倒了!
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
我看了，便心下自思；我見了，取得了教訓：「
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
再睡片刻，再假寐片刻，再抱臂躺臥片刻」──
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
這樣，貧窮就要如同竊賊，困乏也要如同武士，向你侵襲。
