< Приче Соломонове 24 >

1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Hlang thae rhoek taengah thatlai boeh. Amih taengah om hamla nai rhoe nai boeh.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Amih kah lungbuei loh rhoelrhanah te a taeng tih, a hmuilai loh thakthaenah ni a thui.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Cueihnah neh im a sak tih a lungcuei neh a thoh.
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
Mingnah loh boeirhaeng neh a kuel a ka, a naep a noi boeih khaw imkhui ah a khawk sak.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Cueih he tah hlang kah sarhi la om tih, mingnah loh hlang kah thadueng a cong pah.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Caemtloek vaengah nang hamla a niing hang hol vetih, uentonah cungkuem neh loeihnah hang khueh ni.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Cueihnah he aka ang ham tah sang aih. Vongka ah a ka a ong pah moenih.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Thaehuet ham aka moeh tah, “Tangkhuepnah boei,” la a khue uh ni.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Anglat kah a tholh khaw khonuen rhamtat, hmuiyoi hlang khaw tueilaehkoi ni.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Citcai tue vaengah na tahah tih, na thadueng khaw tla.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Duek sak ham a khuen uh te huul uh laeh, ngawnnah la aka yalh te khaw hloh uh laeh.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
“Ka ming uh moenih ko he,” na ti cakhaw, amah loh lungbuei a khiinglang tih yakming mahpawt a? Na hinglu aka kueinah loh a ming ta. Te dongah hlang he amah kah bisai bangla a thuung ni ta.
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Ka ca, khoitui tah then tih ca lah. Khoilitui tah na ka dongah didip ta.
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Cueihnah te na hinglu ham ming van lah. Na hmuh atah na hmailong khui vetih, na ngaiuepnah khaw yoe mahpawh.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Halang aw, hlang dueng tolkhoeng ke rhongngol thil boeh, a kolhmuen te khaw rhoelrhak pah boeh.
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
Aka dueng tah voei rhih a cungku akhaw koep thoo dae, halang rhoek tah yoethae nen ni a tongtah uh.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Na thunkha, na thunkha te a cungku vaengah kokhahnah boeh, a paloe vaengah khaw na lungbuei omngaih sak boeh.
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
BOEIPA loh a hmuh vaengah a mik lolh vetih, anih taengkah a thintoek te vik lat ve.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Thaehuet dongah sai boeh. Halang rhoek taengah khaw thatlai boeh.
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
Boethae ham a hmailong a khui pah moenih, halang kah hmaithoi khaw a thih pah ni.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Ka ca, BOEIPA khaw, manghai khaw rhih lah. Aka thovael neh pitpom boeh.
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
Amih te rhainah loh buengrhuet a pai thil vetih, amih rhoi kah yoethaenah te ulong a ming?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
He rhoek khaw hlang cueih kah a hut ni. Laitloeknah dongah maelhmai loha sak khaw then pawh.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Halang te, “Na dueng,” aka ti nah tah, amah te pilnam loh a tap vetih, namtu loh kosi a sah thil ni.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Tedae amih aka tluung rhoek te hoel ti vetih, a soah yoethennah hnothen loh a thoeng pah ni.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Langya la olka aka mael tah, a hmuilai te a mok pah.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Na bibi te vongvoel ah khaw cikngae sak. Anih te a hnukah na lo ah a sikim phoeiah na im te thoh.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Na hui te ahong mai neh laipai la om thil boeh. Namah kah hmuilai neh na hloih a?
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
“Kai taengah a saii bangla amah te ka saii van ni, hlang te amah kah bisai bangla ka thuung ni,” ti boeh.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Kolhnaw hlang kah lohma longah khaw, lungbuei aka talh hlang kah misur taengah khaw ka cet coeng.
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
Lo pum ah dohui daih tih, canghli ah lota loh a thing. A vongtung dongkah lungto khaw a koengloeng coeng ke.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Ka hmuh vaengah kai long tah, ka lungbuei ah ka khueh tih, ka sawt vaengah thuituennah la ka loh.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Bet ip, bet ngam, kut bet a poem neh yalh pahoi.
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
Te vaengah na khodaeng loh aka cetpaitai bangla, na tloelnah loh photling aka bai hlang bangla ha pawk.

< Приче Соломонове 24 >