Приче Соломонове 23
1 Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
Катта әрбаб билән һәмдәстихан болсаң, Алдиңдики ким екәнлигини убдан ойлан.
2 Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
Иштийиң яман болса, Гелиңға пичақ тәңләп турғандәк өзүңни тарт.
3 Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
Униң назу-немәтлирини тама қилма, Улар адәм алдайдиған тамақлардур.
4 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
Бай болимән дәп өзүңни упратма; Өзүңниң зеһниңни бу ишқа қаратма.
5 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
[Байлиқларға] көз тикишиң биләнла, улар йоқ болиду; Пул-мал дәрвәқә өзигә қанат ясап, Худди бүркүттәк асманға учуп кетәр.
6 Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
Ач көзниң ненини йемә, Униң есил назу-немәтлирини тама қилма;
7 Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
Чүнки униң көңли қандақ болғандәк, өзиму шундақ. У ағзида: — Қени, алсила, ичсилә! — десиму, Бирақ көңлидә сени ойлиғини йоқ.
8 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
Йегән бир жутум таамниму қусуветисән, Униңға қилған чирайлиқ сөзлириңму бекарға кәткән болиду.
9 Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
Ахмаққа йол көрситип салма, Чүнки у әқил сөзлириңни көзгә илмас.
10 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
Қедимдә бекиткән йәрниң пасил ташлирини йөткимә, Житимларниң етизлириғиму аяқ басма;
11 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
Чүнки уларниң Һәмҗәмәт-Қутқузғучиси интайин күчлүктур; У Өзи улар үчүн үстүңдин дәва қилар.
12 Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
Несиһәткә көңүл қой, Илим-билимләргә қулақ сал.
13 Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Балаңға тәрбийә бериштин еринмә; Әгәр таяқ билән урсаң, у өлүп кәтмәйду;
Сән уни таяқ билән урсаң, Бәлким уни тәһтисарадин қутқузивалисән. (Sheol h7585)
15 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
И оғлум, дана болсаң, Мениң қәлбим қанчә хуш болар еди!
16 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
Ағзиңда орунлуқ сөзләр болса, ич-ичимдин шатлинимән.
17 Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
Гуна садир қилғучиларға рәшк қилма, Һәрдайим Пәрвәрдигардин әймиништә турғин;
18 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
Шундақ қилғиниңда җәзмән көридиған яхши күнүң болиду, Арзу-үмүтүң бекарға кәтмәс.
19 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
И оғлум, сөзүмгә қулақ селип дана бол, Қәлбиңни [Худаниң] йолиға башлиғин.
20 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
Мәйхорларға арилашма, Нәпси яман гөшхорлар билән барди-кәлди қилма;
21 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
Чүнки һарақкәш билән нәпси яман ахирида йоқсуллуқта қалар, Ғәпләт уйқисиға патқанларға җәндә кийимни кийгүзәр.
22 Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
Сени тапқан атаңниң сөзини аңла, Анаң қериғанда униңға һөрмәтсизлик қилма.
23 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
Һәқиқәтни сетивал, Уни һәргиз сетивәтмә. Даналиқ, тәрбийә вә йорутулушниму ал.
24 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
Һәққаний балиниң атиси чоң хошаллиқ тапар; Дана оғулни тапқан атиси униңдин хурсән болар.
25 Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
Ата-анаңни сөйүндүрүп, Сени туққан анаңни хуш қил.
26 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
И оғлум, қәлбиңни маңа тапшур; Көзлириңму һаятлиқ йоллиримға тикилсун!
27 Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
Чүнки паһишә аял чоңқур оридур, Бузуқ ят аял тар зиндандур;
28 Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
Улар қарақчидәк мөкүвелип, Инсанийәт арисидики вапасизларни көпәйтәр.
29 Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
Кимдә азап бар? Кимдә дәрд-әләм? Ким җедәл ичидә қалар? Ким налә-пәряд көтирәр? Ким сәвәпсиз ярилинар? Кимниң көзи қизирип кетәр?
30 Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
Дәл шарап үстидә узун олтарған, Әбҗәш шараптин тетишқа алдириған мәйхорлар!
31 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
Шарапниң әҗайип қизиллиғиға, униң җамдики җулалиғиға, Кишиниң гелидин шундақ силиқ өткәнлигигә мәптун болуп қалма!
32 На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
Ахирида у зәһәрлик иландәк чеқивалиду, Оқ иландәк нәштирини санҗийду.
33 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
Көз алдиңда ғәлитә мәнзириләр көрүниду, Ағзиңдин қалаймиқан сөзләр чиқиду.
34 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
Худди деңиз-океанларда ләйләп қалғандәк, Йәлкәнлик кеминиң мома яғичи үстидә ятқандәк болисән.
35 Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
Сән чоқум: — Бириси мени урди, лекин мән яриланмидим! Бириси мени таяқ билән урди, бирақ ағриғини сәзмидим!» — дәйсән. Бирақ сән йәнә: «Һошумға кәлсәмла, мән йәнила шарапни издәймән! — дәйсән.
