Приче Соломонове 23
1 Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
Soki ovandi mpo na kolia mesa moko elongo na mokonzi, tala malamu moto oyo azali liboso na yo.
2 Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
Tia mbeli na mongongo na yo soki ozalaka lokoso.
3 Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
Kolula te bilei na ye ya kitoko, pamba te, tango mosusu, ezali na yango bololo.
4 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
Koboma nzoto te mpo na koluka kozwa bomengo, kotia mayele na yo te kati na yango.
5 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
Tango okobwaka miso na ngambo ya bomengo, ekobunga, pamba te ezalaka na mapapu mpe epumbwaka na likolo makasi lokola mpongo.
6 Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
Kolia te bilei ya moto oyo azali kotala yo na miso mabe mpe kolula te bilei na ye ya kitoko,
7 Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
pamba te azalaka ndenge makanisi ya motema na ye ezali. Alobaka: « Lia mpe mela, » kasi motema na ye ezali elongo na yo te.
8 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
Okosanza eteni oyo oliaki, mpe maloba na yo ya kitoko ekokende pamba.
9 Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
Kolobaka na zoba te, pamba te akotiola bwanya ya maloba na yo.
10 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
Kozongisa te na sima mondelo ya kala mpe kokota te na bilanga ya bana bitike,
11 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
pamba te Molobeli na bango azalaka makasi, akozwa makambo na bango na maboko mpo na kotelemela yo.
12 Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
Tika ete motema na yo endimaka kotosa mibeko, mpe matoyi na yo eyokaka maloba ya boyebi!
13 Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Kozangisa te kopesa mwana etumbu; soki obeti ye fimbu, akokufa te.
Na kobeta ye fimbu, okokangola molimo na ye na lifelo. (Sheol h7585)
15 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
Mwana na ngai, soki motema na yo ezali na bwanya, motema na ngai ekozala na esengo.
16 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
Solo, bomoto na ngai nyonso ekotonda na esengo, soki bibebu na yo elobi makambo ya sembo.
17 Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
Tika ete motema na yo elulaka te bato ya masumu, kasi zalaka tango nyonso na posa makasi ya kotosa Yawe;
18 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
pamba te suka na yo ekozala solo malamu mpe elikya na yo ekozala ya pamba te.
19 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
Mwana na ngai, yoka mpe zala na bwanya, batela motema na yo kati na nzela ya sembo.
20 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
Kozala esika moko te na balangwi masanga to na bato ya lokoso,
21 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
pamba te balangwi masanga mpe bato na lokoso bakomaka babola, mpe bogoyigoyi ekolatisa bango bilamba epasuka.
22 Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
Yokela tata oyo aboti yo, mpe kotiola mama na yo te ata soki anuni.
23 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
Luka bosolo, kasi koteka yango te; sala se bongo na bwanya, na mateya mpe na mayele.
24 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
Tata ya moto ya sembo akozala na esengo mingi, mpe moto oyo abota mwana ya bwanya akosepela kati na ye.
25 Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
Tika ete tata na yo mpe mama na yo basepela! Tika ete mama oyo abota yo azala na esengo!
26 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
Mwana na ngai ya mobali, pesa ngai motema na yo, mpe tika ete miso na yo esepela na nzela na ngai!
27 Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
Pamba te mwasi ya ndumba azali lokola libulu ya monene, mpe mwasi ya mopaya azali lokola libulu ya mozindo.
28 Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
Mwasi ya ndumba atelemaka na ekenge lokola moyibi mpe akomisaka mibali bazoba koleka.
29 Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
Mpo na nani: « Ah ngai, mawa! » Mpo na nani: « Eh! » Mpo na nani koswanaswana? Mpo na nani kolelalela? Mpo na nani kowelana ezanga tina? Mpo na nani kotelisa miso?
30 Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
Mpo na bato oyo bawumelaka liboso ya masanga ya vino, mpo na bato oyo bamelaka masanga ya makasi.
31 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
Kotalaka te masanga ya vino tango ezali motane, tango ezali kongala kati na kopo mpe kokita na pete na mongongo.
32 На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
Na suka na yango, ekoswa yo lokola nyoka mpe ekotia yo minu lokola etupa.
33 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
Miso na yo ekomona biloko na ndenge ya kokamwa, mpe motema na yo ekobimisa makambo ya bozoba.
34 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
Boye, okokoma lokola moto oyo alali kati na ebale monene, mpe lokola moto oyo alali na songe ya nzete ya molayi.
35 Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
Okoloba: « Babeti ngai, kasi nazali koyoka pasi te; babeti ngai fimbu, kasi nazali koyoka eloko te! Tango nini nakolamuka? Nakozongela lisusu komela vino. »
