Приче Соломонове 23
1 Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
When thou sittest to eat with a ruler, consider diligently what is before thee:
2 Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
And put a knife to thy throat, if thou be a man given to appetite.
3 Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
Be not desirous of his dainties: for they are deceitful meat.
4 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
Labour not to be rich: cease from thine own wisdom.
5 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
Wilt thou set thine eyes upon that which is not? for riches certainly make themselves wings; they fly away as an eagle toward heaven.
6 Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
Eat thou not the bread of him that hath an evil eye, neither desire thou his dainty meats:
7 Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
For as he thinketh in his heart, so is he: Eat and drink, saith he to thee; but his heart is not with thee.
8 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
The morsel which thou hast eaten shalt thou vomit up, and lose thy sweet words.
9 Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
Speak not in the ears of a fool: for he will despise the wisdom of thy words.
10 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
Remove not the old landmark; and enter not into the fields of the fatherless:
11 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
For their redeemer is mighty; he shall plead their cause with thee.
12 Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
Apply thine heart unto instruction, and thine ears to the words of knowledge.
13 Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Withhold not correction from the child: for if thou beatest him with the rod, he shall not die.
Thou shalt beat him with the rod, and shalt deliver his soul from hell. (Sheol h7585)
15 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
My son, if thine heart be wise, my heart shall rejoice, even mine.
16 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
Yea, my reins shall rejoice, when thy lips speak right things.
17 Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
Let not thine heart envy sinners: but be thou in the fear of YHWH all the day long.
18 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
For surely there is an end; and thine expectation shall not be cut off.
19 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
Hear thou, my son, and be wise, and guide thine heart in the way.
20 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
Be not among winebibbers; among riotous eaters of flesh:
21 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
For the drunkard and the glutton shall come to poverty: and drowsiness shall clothe a man with rags.
22 Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
Hearken unto thy father that begat thee, and despise not thy mother when she is old.
23 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
Buy the truth, and sell it not; also wisdom, and instruction, and understanding.
24 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
The father of the righteous shall greatly rejoice: and he that begetteth a wise child shall have joy of him.
25 Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
Thy father and thy mother shall be glad, and she that bare thee shall rejoice.
26 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
My son, give me thine heart, and let thine eyes observe my ways.
27 Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
For a whore is a deep ditch; and a strange woman is a narrow pit.
28 Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
She also lieth in wait as for a prey, and increaseth the transgressors among men.
29 Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
Who hath woe? who hath sorrow? who hath contentions? who hath babbling? who hath wounds without cause? who hath redness of eyes?
30 Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
They that tarry long at the wine; they that go to seek mixed wine.
31 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
Look not thou upon the wine when it is red, when it giveth his colour in the cup, when it moveth itself aright.
32 На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
At the last it biteth like a serpent, and stingeth like an adder.
33 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
Thine eyes shall behold strange women, and thine heart shall utter perverse things.
34 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
Yea, thou shalt be as he that lieth down in the midst of the sea, or as he that lieth upon the top of a mast.
35 Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
They have stricken me, shalt thou say, and I was not sick; they have beaten me, and I felt it not: when shall I awake? I will seek it yet again.
