Приче Соломонове 23
1 Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
When thou sittest to eat with a ruler, consider well who is before thee;
2 Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
and put a knife to thy throat, if thou be a man given to appetite.
3 Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
Be not desirous of his dainties; for they are deceitful food.
4 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
Weary not thyself to become rich; cease from thine own intelligence:
5 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
wilt thou set thine eyes upon it, it is gone; for indeed it maketh itself wings and it flieth away as an eagle towards the heavens.
6 Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
Eat thou not the food of him that hath an evil eye, neither desire thou his dainties.
7 Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
For as he thinketh in his soul, so is he. Eat and drink! will he say unto thee; but his heart is not with thee.
8 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
Thy morsel which thou hast eaten must thou vomit up, and thou wilt have wasted thy sweet words.
9 Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
Speak not in the ears of a foolish [man], for he will despise the wisdom of thy words.
10 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
Remove not the ancient landmark; and enter not into the fields of the fatherless:
11 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
for their redeemer is mighty; he will plead their cause against thee.
12 Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
Apply thy heart unto instruction, and thine ears to the words of knowledge.
13 Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Withhold not correction from the child; for [if] thou beatest him with the rod, he shall not die:
thou shalt beat him with the rod, and shalt deliver his soul from Sheol. (Sheol h7585)
15 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
My son, if thy heart be wise, my heart shall rejoice, even mine;
16 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
and my reins shall exult, when thy lips speak right things.
17 Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
Let not thy heart envy sinners, but [be thou] in the fear of Jehovah all the day;
18 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
for surely there is a result, and thine expectation shall not be cut off.
19 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
Thou, my son, hear and be wise, and direct thy heart in the way.
20 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
Be not among winebibbers, among riotous eaters of flesh.
21 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
For the drunkard and the glutton shall come to poverty; and drowsiness clotheth with rags.
22 Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
Hearken unto thy father that begat thee, and despise not thy mother when she is old.
23 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
Buy the truth, and sell it not; wisdom, and instruction, and intelligence.
24 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
The father of a righteous [man] shall greatly rejoice, and he that begetteth a wise [son] shall have joy of him:
25 Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
let thy father and thy mother have joy, and let her that bore thee rejoice.
26 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
My son, give me thy heart, and let thine eyes observe my ways.
27 Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
For a whore is a deep ditch; and a strange woman is a narrow pit.
28 Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
She also lieth in wait as a robber, and increaseth the treacherous among men.
29 Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
Who hath woe? Who hath sorrow? Who contentions? Who complaining? Who wounds without cause? Who redness of eyes?
30 Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
— They that tarry long at the wine; they that go to try mixed wine.
31 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
Look not upon the wine when it is red, when it sparkleth in the cup, and goeth down smoothly:
32 На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
at the last it biteth like a serpent, and stingeth like an adder.
33 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
Thine eyes shall behold strange women, and thy heart shall speak froward things;
34 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
and thou shalt be as he that lieth down in the midst of the sea, and as he that lieth down upon the top of a mast:
35 Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
— “They have smitten me, [and] I am not sore; they have beaten me, [and] I knew it not. When shall I awake? I will seek it yet again.”
