Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
Magac wanaagsan baa laga doortaa maal badan, Oo nimcana waa ka wanaagsan tahay lacag iyo dahab.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
Taajirka iyo miskiinku way wada kulmaan, Oo Rabbigu waa kii kulligood sameeyey.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Ninkii miyir lahu sharkuu arkaa, wuuna dhuuntaa, Laakiinse garaadlaawayaashu way iska sii maraan, waana la taqsiiraa.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
Is-hoosaysiinta iyo Rabbiga ka cabsashadiisa abaalgudkoodu Waxaa weeyaan hodantinimo iyo sharaf iyo nolol.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Qodxan iyo dabinnaba waxay yaalliin jidka ninka qalloocan, Laakiinse kii naftiisa dhawraa waa ka fogaan doonaa iyaga.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Ilmo u rabbee siduu ku socon lahaa, Oo isna xataa markuu gaboobo kama leexan doono.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
Taajirku masaakiintuu u taliyaa Oo kii wax amaahdaana midiidin buu u yahay kii wax amaahiya.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
Kii xumaan beeraa wuxuu goosan doonaa belaayo, Oo usha cadhadiisuna way dhammaan doontaa.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
Kii il deeqsiya lahu wuu barakoobi doonaa, Waayo, isagu wuxuu cuntadiisa wax ka siiyaa masaakiinta.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Kan wax quudhsada eri, oo muranku wuu bixi doonaa, Dirirta iyo cayduna way dhammaan doonaan.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
Kii daahirsanaanta qalbiga jecel, Oo bushimihiisu nimco leeyihiin, xataa boqorka ayaa saaxiibkiis ahaan doona.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
Indhaha Rabbigu waxay dhawraan ka aqoonta leh, Laakiinse isagu wuxuu afgembiyaa erayada khaayinka.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
Kii caajis ahu wuxuu yidhaahdaa, Libaax baa dibadda jooga, Oo jidka dhexdiisa ayaa laygu dili doonaa.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
Naago qalaad afkoodu waa god dheer, Oo waxaa ku dhici doona kii xagga Rabbiga laga nacay.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Nacasnimadu waxay ku xidhan tahay qalbiga ilmaha. Laakiinse usha edbintu way ka fogayn doontaa.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
Kii miskiinka u dulma inuu maal korodhsado, Iyo kii taajirka wax siiyaaba hubaal way baahnaan doonaan.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Dhegta u dhig, oo erayada kuwa caqliga leh maqal, Oo qalbigana aqoontayda u jeedi.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
Waayo, waa wax wanaagsan haddii aad uurka ku haysatid, Oo hadday dhammaantood bushimahaaga diyaar ku ahaadaan.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
Bal eeg, adigaan maanta iyaga ku ogeysiiyey, Inaad Rabbiga aaminsan tahay.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Miyaanan waxyaalo wanaagsan kuugu qorin Talooyinka iyo aqoonta,
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
Si aan kuu ogeysiiyo hubaasha erayada runta, Inaad erayada runta uga jawaabtid kuwii ku soo diray?
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Miskiinka ha dhicin, waayo, isagu waa miskiin, Oo kan dhibaataysanna meesha iridda ha ku dulmin,
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
Waayo, Rabbiga ayaa dacwadooda u qaadi doona, Oo kuwa iyaga dhaca naftoodana wuu dhici doonaa.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Ha la saaxiibin nin xanaaq badan, Oo nin cadho kululna waa inaanad la socon,
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Waaba intaas oo aad jidkiisa baratid, Oo aad naftaadana dabin ku riddid.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Ha noqonin sida kuwa gacanta dhaar ugu dhiiba, Ama sida kuwa deyman u dammiinta.
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
Haddaanad haysan wax aad bixiso, Bal muxuu sariirtaada hoostaada uga la bixi?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Soohdinta hore oo ay awowayaashu dhigeen Innaba ha durkin.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Miyaad aragtaa nin shuqulkiisa ku dadaala? Isagu wuxuu istaagi doonaa boqorro hortood. Oo kuwa hoose hortoodana ma istaagi doono.
