Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
Melius est nomen bonum quam divitiæ multæ; super argentum et aurum gratia bona.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
Dives et pauper obviaverunt sibi: utriusque operator est Dominus.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Callidus vidit malum, et abscondit se; innocens pertransiit, et afflictus est damno.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
Finis modestiæ timor Domini, divitiæ, et gloria, et vita.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Arma et gladii in via perversi; custos autem animæ suæ longe recedit ab eis.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Proverbium est: adolescens juxta viam suam; etiam cum senuerit, non recedet ab ea.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
Dives pauperibus imperat, et qui accipit mutuum servus est fœnerantis.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
Qui seminat iniquitatem metet mala, et virga iræ suæ consummabitur.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
Qui pronus est ad misericordiam benedicetur: de panibus enim suis dedit pauperi. Victoriam et honorem acquiret qui dat munera; animam autem aufert accipientium.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Ejice derisorem, et exibit cum eo jurgium, cessabuntque causæ et contumeliæ.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
Qui diligit cordis munditiam, propter gratiam labiorum suorum habebit amicum regem.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
Oculi Domini custodiunt scientiam, et supplantantur verba iniqui.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
Dicit piger: Leo est foris; in medio platearum occidendus sum.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
Fovea profunda os alienæ: cui iratus est Dominus, incidet in eam.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Stultitia colligata est in corde pueri, et virga disciplinæ fugabit eam.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
Qui calumniatur pauperem ut augeat divitias suas, dabit ipse ditiori, et egebit.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Inclina aurem tuam, et audi verba sapientium: appone autem cor ad doctrinam meam,
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
quæ pulchra erit tibi cum servaveris eam in ventre tuo, et redundabit in labiis tuis:
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
ut sit in Domino fiducia tua, unde et ostendi eam tibi hodie.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Ecce descripsi eam tibi tripliciter, in cogitationibus et scientia:
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
ut ostenderem tibi firmitatem et eloquia veritatis, respondere ex his illis qui miserunt te.
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Non facias violentiam pauperi quia pauper est, neque conteras egenum in porta:
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
quia judicabit Dominus causam ejus, et configet eos qui confixerunt animam ejus.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Noli esse amicus homini iracundo, neque ambules cum viro furioso:
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
ne forte discas semitas ejus, et sumas scandalum animæ tuæ.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Noli esse cum his qui defigunt manus suas, et qui vades se offerunt pro debitis:
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
si enim non habes unde restituas, quid causæ est ut tollat operimentum de cubili tuo?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Ne transgrediaris terminos antiquos, quos posuerunt patres tui.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Vidisti virum velocem in opere suo? coram regibus stabit, nec erit ante ignobiles.
