Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
Nama baik lebih penting daripada harta berlimpah. Disenangi orang lebih baik daripada emas perak.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
Orang kaya dan orang miskin tidaklah berbeda sebab keduanya sama-sama ciptaan TUHAN.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Orang bijak dapat mengenali bahaya dan segera menghindarinya, tetapi orang yang naif berjalan terus lalu kena masalah.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
Orang yang rendah hati dan takut akan TUHAN diberkati dengan kekayaan, kehormatan, dan umur panjang.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Kehidupan orang-orang licik penuh hambatan dan bahaya yang mengancam. Jauhilah mereka agar hidupmu aman!
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Tuntunlah anakmu di jalan yang benar selagi muda agar ketika dewasa dia tidak menyimpang ke jalan yang salah.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
Seperti orang kaya menguasai orang miskin, demikianlah orang yang berhutang berada di bawah kuasa orang yang memberinya pinjaman.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
Orang yang menabur perbuatan jahat akan menuai masalah berat, dan kuasanya untuk menindas orang-orang lain dipatahkan.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
TUHAN memberkati orang dermawan, yaitu mereka yang memperhatikan dan berbagi makanan kepada orang miskin.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Usirlah orang yang suka mencela, maka lenyaplah pertengkaran, keributan, dan hinaan.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
Siapa berhati tulus dan baik tutur katanya akan menjadi sahabat raja.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
TUHAN menegakkan kebenaran. Perkataan yang bohong dan curang akan dibongkar dan digagalkan-Nya.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
“Ada singa di jalan! Kalau aku keluar, aku akan diterkam!” Demikianlah si pemalas membuat seribu satu alasan untuk menghindari pekerjaannya.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
Rayuan perempuan nakal bagaikan liang yang dalam. Orang-orang yang melanggar perintah TUHAN akan terjerumus ke sana.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Keinginan berbuat dosa sudah ada dalam diri setiap anak, tetapi dengan disiplin keras, dia akan terdidik untuk menjauhi kebodohan itu.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
Siapa yang memperkaya diri dengan menindas orang miskin dan menyuap orang kaya akan menderita kemiskinan juga pada akhirnya.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Dengar dan perhatikanlah perkataan orang bijak. Simpanlah di hatimu pengetahuan yang aku ajarkan.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
Engkau akan berbahagia karena pengetahuan itu ada dalam dirimu dan engkau siap mengucapkannya pada saat diperlukan.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
Aku mengajarkannya kepadamu, ya kepadamu hari ini, supaya engkau sungguh-sungguh mengandalkan TUHAN.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Inilah tiga puluh nasihat dan pengetahuan yang sudah aku tuliskan bagimu,
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
untuk mengajarkan kepadamu berbagai prinsip yang benar, sehingga engkau dapat menggunakannya saat diutus untuk mengadakan kesepakatan, supaya engkau dapat memberi masukan yang tepat dan bijak.
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Jangan menindas orang miskin atau merampas hak mereka secara hukum hanya karena mereka tidak mampu melawanmu.
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
Sebab TUHAN akan bertindak sebagai Pembela mereka dan menjarah setiap orang yang menjarah mereka.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Jangan bergaul atau berteman dengan orang yang cepat marah dan meledak-ledak.
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Karena engkau akan terpengaruh oleh kebiasaan mereka dan memasang jerat bagi dirimu sendiri.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Janganlah engkau berjanji untuk menjadi penanggung jawab hutang orang lain,
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
sebab jika engkau tidak sanggup membayar hutangnya, orang yang memberi pinjaman akan mengambil semua harta bendamu, bahkan tempat tidurmu sebagai gantinya.
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Jangan mengambil tanah milik tetanggamu dengan memindahkan pembatas yang sudah ditetapkan oleh nenek moyang kalian.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Orang yang mahir dalam pekerjaannya akan diminta bekerja bagi orang-orang besar sehingga dia tidak akan menjadi bawahan orang biasa.
