Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
HE mea makemakeia ke kaulaua mamua o ka waiwai he nui; A mamua hoi o ke kala a me ke gula ka lokomaikai io.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
Halawai pu ka poe waiwai a me ka poe ilihune; Na Iehova lakou a pau i hana.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Nana ae la ka mea noonoo i ka ino, a huna ia ia iho; Hele wale aku hoi ka mea naaupo a hihia oia.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
No ka naau haahaa, ka makau ia Iehova, Ka waiwai hoi a me ka hanohano a me ke ola.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Aia na kakalaioa a me na mea hihia ma ke ala o ka mea hele kekee; O ka mea malama i kona uhane, kaawale no oia ia mau mea.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
E ao aku i ke kamalii i kona aoao, A elemakule oia, aole ia e huli ae mailaila aku.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
Noho alii ka mea waiwai maluna o ka poe ilihune, He kauwa hoi ka mea hoopili wale na ke kanaka haawi wale.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
O ka mea lulu aku i ka hewa, e ohi ia i ka popilikia; Ua hoopauia ka laau hahau o kona huhu.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
O ka mea maka lokomaikai, e hoomaikaiia oia; No ka mea, ua haawi wale ia i kekahi o kana berena i ka mea nele.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
E hookuke aku i ka mea hoowahawaha, a e kaawale aku hoi ka hoopaapaa; E pau hoi ka hakaka a me ka hoomaewaewa.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
O ka mea makemake aku i ka naau maemae, No ka lokomaikai o kona mau lehelehe, o lilo ke alii i hoaaloha nona.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
O na maka o Iehova, malama aku no i ka ike, Hoohiolo oia i na olelo a ka mea aia.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
Olelo ae la ka mea palaualelo, he liona mawaho, E make auanei au ma ke alanui.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
He lua hohonu ka waha o ka wahine hookamakama, O ka mea inainaia e Iehova, e haule no ia malaila.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Ua paa ke kolohe iloko o ka naau o ke kamalii, O ka laau hahau, oia ke hoohemo ae ia mea mai ona aku.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
O ka mea hookaumaha i ka mea ilihune i mea e hoomahuahua ai i kana iho, A o ka mea haawi no ka mea waiwai, e nele io no laua a elua.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
E haliu mai kou pepeiao a e hoolohe i na olelo a ka poe naauao, A e imi iho kou naau i ko'u ike.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
No ka mea, he oluolu no ke malama oe ia mau mea iloko ou, E ku pono no hoi i kou mau lehelehe;
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
I paulele oe ia Iehova, Oia ka'u i hoike ai ia oe, ia oe no i keia la,
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Aole anei i palapala aku au ia oe i na maikai, Ma na oleloao a me ka ike?
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
I hoike aku ai au ia oe i ka oiaio o ka olelo pololei, I hai pololei aku oe i ka poe i hoounaia mai ia oe.
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Mai kaili wale oe i ka ka mea ilihune no kona ilihune ana; Aole hoi e hookaumaha i ka mea nele ma kahi o ka ipuka:
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
No ka mea, na Iehova e hooponopono no lakou, E hao mai oia i ka uhane o ka poe i hao aku ia lakou.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Mai hoolauna aku oe me ka mea huhu, A, me ke kanaka inaina hoi, mai hele pu oe;
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
O ao iho oe i kona mau aoao, A loaa i kou uhane ka hihia.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Mai hui ae oe me ka poe pai aku i ka lima; Aole hoi me ka poe panai no ka aie:
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
Ina aole au mea e hookaa aku ai, No ke aha la e laweia aku ai kou wahi moe mailalo aku ou?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Mai honeenee oe i na mokuna aina kahiko, Na mea a kou poe kupuna i hoonoho ai.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Ua ike anei oe i ke kanaka miki ma kana hana? E ku no ia imua o na'lii, Aole oia e ku imua o ka poe naaupo.
