Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
A [good] name [is] rather to be chosen than great riches, [and] loving favor rather than silver and gold.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
The rich and poor meet together: the LORD [is] the maker of them all.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A prudent [man] foreseeth the evil, and hideth himself: but the simple pass on, and are punished.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
By humility [and] the fear of the LORD [are] riches, and honor, and life.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Thorns [and] snares [are] in the way of the froward: he that doth keep his soul shall be far from them.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Train up a child in the way he should go: and when he is old, he will not depart from it.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
The rich ruleth over the poor, and the borrower [is] servant to the lender.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
He that soweth iniquity shall reap vanity: and the rod of his anger shall fail.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
He that hath a bountiful eye shall be blessed; for he giveth of his bread to the poor.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Cast out the scorner, and contention shall end; yes, strife and reproach shall cease.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
He that loveth pureness of heart, [for] the grace of his lips the king [shall be] his friend.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
The eyes of the LORD preserve knowledge, and he overthroweth the words of the transgressor.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
The slothful [man] saith, [There is] a lion without, I shall be slain in the streets.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
The mouth of strange women [is] a deep pit: he that is abhorred by the LORD shall fall therein.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Foolishness [is] bound in the heart of a child; [but] the rod of correction shall drive it far from him.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
He that oppresseth the poor to increase his [riches], [and] he that giveth to the rich, [shall] surely [come] to want.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Bow down thy ear, and hear the words of the wise, and apply thy heart to my knowledge.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
For [it is] a pleasant thing if thou keepest them within thee; they shall withal be fitted in thy lips.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
That thy trust may be in the LORD, I have made known to thee this day, even to thee.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Have not I written to thee excellent things in counsels and knowledge,
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
That I might make thee know the certainty of the words of truth; that thou mightest answer the words of truth to them that send to thee?
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Rob not the poor, because he [is] poor: neither oppress the afflicted in the gate:
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
For the LORD will plead their cause, and spoil the soul of those that spoiled them.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Make no friendship with an angry man; and with a furious man thou shalt not go:
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Lest thou learn his ways, and get a snare to thy soul.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Be not thou [one] of them that strike hands, [or] of them that are sureties for debts.
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
If thou hast nothing to pay, why should he take away thy bed from under thee?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Remove not the ancient landmark, which thy fathers have set.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Seest thou a man diligent in his business? he shall stand before kings; he shall not stand before mean [men].
