Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
A good name is rather to be chosen than great riches; And better is good-will than silver and gold.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
The rich and the poor meet together; The LORD is the Maker of them all.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
The prudent man seeth the evil, and hideth himself; But the simple rush on, and are punished.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
By humility and the fear of the LORD Are riches and honor and life.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Thorns and snares are in the way of the deceitful; He that will preserve his life will be far from them.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Train up a child in accordance with his way, And when he is old he will not depart from it.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
The rich ruleth over the poor, And the borrower is servant to the lender.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
He who soweth iniquity shall reap calamity, And the rod of his punishment is prepared.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
He who hath a bountiful eye shall be blessed, Because he giveth of his bread to the poor.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Cast out the scoffer, and contention will go out; Yea, strife and reproach will cease.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
He who loveth purity of heart, Grace is upon his lips, and the king will be his friend.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
The eyes of the LORD watch over knowledge; But he overthroweth the words of the treacherous.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
The slothful man saith, “There is a lion without; I shall be slain in the streets.”
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
The mouth of strange women is a deep pit; He with whom the LORD is angry shall fall therein.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Folly is bound to the heart of a child; But the rod of correction will drive it far from him.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
He that oppresseth the poor to increase his wealth, And he that giveth to the rich, shall surely come to want.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Incline thine ear, and hear the words of the wise, And give heed to my instruction!
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
For it will be a pleasant thing, if thou keep them in thy bosom, When they are altogether established upon thy lips.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
That thy trust may be in the LORD, I have this day given to thee instruction, yea, to thee.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Behold, I have written to thee excellent things Concerning counsel and knowledge;
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
That I may make thee know rectitude, and words of truth; That thou mayst bring back words of truth to them that send thee.
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Rob not the poor man, because he is poor, Nor crush thou the destitute at the gate;
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
For the LORD will maintain their cause, And despoil their spoilers of life.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Make no friendship with a passionate man, Nor be the companion of a man prone to wrath;
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Lest thou learn his ways, And take to thyself a snare.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Be not thou one of those who strike hands, Of those who are sureties for debts.
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
When thou hast nothing to pay, Why should thy bed be taken from under thee?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Remove not the ancient landmark, Which thy fathers have made.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Seest thou a man diligent in his business? He shall be the minister of kings; He shall not serve obscure men.
