Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
A good name is more desirable than great riches, and loving favor is better than silver and gold.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
The rich and the poor have this in common: The LORD is the maker of them all.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
The shrewd see danger and take cover, but the naive keep on going and suffer for it.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
The result of humility and the fear of the LORD is wealth, honor, and life.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Thorns and snares are in the path of the wicked: whoever guards his soul stays from them.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Train a child in the way he should go, and when he is old he will not depart from it.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
The rich rule over the poor. The borrower is servant to the lender.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
He who sows wickedness reaps trouble, and the rod of his fury will fail. God blesses a cheerful and generous person, but the vanity of his deeds he will bring to an end.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
He who has a generous eye will be blessed; for he shares his food with the poor.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Drive out the mocker, and strife will go out; yes, quarrels and insults will stop.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
He who loves purity of heart and speaks gracefully is the king's friend.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
The eyes of the LORD watch over knowledge; but he frustrates the words of the unfaithful.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
The sluggard says, "There is a lion outside. I will be killed in the streets."
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
The mouth of an adulteress is a deep pit: he who is under the LORD's wrath will fall into it.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Folly is bound up in the heart of a child: the rod of discipline drives it far from him.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
Whoever oppresses the poor for his own increase and whoever gives to the rich, both come to poverty.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
The words of the wise: Incline your ear and hear my words, and apply your heart to my instruction.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
For it is a pleasant thing if you keep them within you, if all of them are ready on your lips.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
That your trust may be in the LORD, I teach you today, even you.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Haven't I written to you thirty excellent things of counsel and knowledge,
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
To teach you truth, reliable words, to give sound answers to the ones who sent you?
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Do not exploit the poor, because he is poor; and do not crush the needy in court;
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
for the LORD will plead their case, and plunder the life of those who plunder them.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Do not befriend a hot-tempered man, and do not associate with one who harbors anger:
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
lest you learn his ways, and ensnare your soul.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Do not be one of those who strike hands, of those who are collateral for debts.
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
If you do not have means to pay, why should he take away your bed from under you?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Do not move the ancient boundary stone, which your fathers have set up.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Do you see a man skilled in his work? He will serve kings. He won't serve obscure men.
