Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
A good name is rather to be chosen than great riches, and loving favour rather than silver and gold.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
The rich and the poor meet together — the LORD is the maker of them all.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A prudent man seeth the evil, and hideth himself; but the thoughtless pass on, and are punished.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
The reward of humility is the fear of the LORD, even riches, and honour, and life.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Thorns and snares are in the way of the froward; he that keepeth his soul holdeth himself far from them.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Train up a child in the way he should go, and even when he is old, he will not depart from it.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
The rich ruleth over the poor, and the borrower is servant to the lender.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
He that soweth iniquity shall reap vanity; and the rod of his wrath shall fail.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
He that hath a bountiful eye shall be blessed; for he giveth of his bread to the poor.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Cast out the scorner, and contention will go out; yea, strife and shame will cease.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
He that loveth pureness of heart, that hath grace in his lips, the king shall be his friend.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
The eyes of the LORD preserve him that hath knowledge, but He overthroweth the words of the faithless man.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
The sluggard saith: 'There is a lion without; I shall be slain in the streets.'
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
The mouth of strange women is a deep pit: he that is abhorred of the LORD shall fall therein.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Foolishness is bound up in the heart of a child; but the rod of correction shall drive it far from him.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
One may oppress the poor, yet will their gain increase; one may give to the rich, yet will want come.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Incline thine ear, and hear the words of the wise, and apply thy heart unto my knowledge.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
For it is a pleasant thing if thou keep them within thee; let them be established altogether upon thy lips.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
That thy trust may be in the LORD, I have made them known to thee this day, even to thee.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Have not I written unto thee excellent things of counsels and knowledge;
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
That I might make thee know the certainty of the words of truth, that thou mightest bring back words of truth to them that send thee?
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Rob not the weak, because he is weak, neither crush the poor in the gate;
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
For the LORD will plead their cause, and despoil of life those that despoil them.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Make no friendship with a man that is given to anger; and with a wrathful man thou shalt not go;
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Lest thou learn his ways, and get a snare to thy soul.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Be thou not of them that strike hands, or of them that are sureties for debts;
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
If thou hast not wherewith to pay, why should he take away thy bed from under thee?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Remove not the ancient landmark, which thy fathers have set.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Seest thou a man diligent in his business? he shall stand before kings; he shall not stand before mean men.
