Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
A good name is to be chosen aboue great riches, and louing fauour is aboue siluer and aboue golde.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
The rich and poore meete together: the Lord is the maker of them all.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A prudent man seeth the plague, and hideth himselfe: but the foolish goe on still, and are punished.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
The rewarde of humilitie, and the feare of God is riches, and glory, and life.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Thornes and snares are in the way of the frowarde: but he that regardeth his soule, will depart farre from them.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Teache a childe in the trade of his way, and when he is olde, he shall not depart from it.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
The rich ruleth the poore, and the borower is seruant to the man that lendeth.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
He that soweth iniquitie, shall reape affliction, and the rodde of his anger shall faile.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
He that hath a good eye, he shalbe blessed: for he giueth of his bread vnto the poore.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Cast out the scorner, and strife shall go out: so contention and reproche shall cease.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
Hee that loueth purenesse of heart for the grace of his lippes, the King shalbe his friend.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
The eyes of the Lord preserue knowledge: but hee ouerthroweth the wordes of the transgressour.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
The slouthfull man saith, A lyon is without, I shall be slaine in the streete.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
The mouth of strage women is as a deepe pit: he with whom the Lord is angry, shall fall therein.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Foolishnesse is bounde in the heart of a childe: but the rodde of correction shall driue it away from him.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
Hee that oppresseth the poore to increase him selfe, and giueth vnto the riche, shall surely come to pouertie.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Incline thine eare, and heare the wordes of the wise, and apply thine heart vnto my knowledge.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
For it shalbe pleasant, if thou keepe them in thy bellie, and if they be directed together in thy lippes.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
That thy confidence may be in the Lord, I haue shewed thee this day: thou therefore take heede.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Haue not I written vnto thee three times in counsels and knowledge,
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
That I might shewe thee the assurance of the wordes of trueth to answere the wordes of trueth to them that sende to thee?
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Robbe not the poore, because hee is poore, neither oppresse the afflicted in iudgement.
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
For the Lord will defende their cause, and spoyle the soule of those that spoyle them.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Make no friendship with an angrie man, neither goe with the furious man,
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Least thou learne his wayes, and receiue destruction to thy soule.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Be not thou of them that touch the hand, nor among them that are suretie for debts.
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
If thou hast nothing to paye, why causest thou that he should take thy bed from vnder thee?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Thou shalt not remooue the ancient bounds which thy fathers haue made.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Thou seest that a diligent man in his businesse standeth before Kings, and standeth not before the base sort.
