Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
Vzácnější jest jméno dobré než bohatství veliké, a přízeň lepší než stříbro a zlato.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
Bohatý a chudý potkávají se, učinitel obou jest Hospodin.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Opatrný vida zlé, vyhne se, ale hloupí předce jdouce, těžkosti docházejí.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
Pokory a bázně Hospodinovy odplata jest bohatství a sláva i život.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Trní a osídla jsou na cestě převráceného; kdož ostříhá duše své, vzdálí se od nich.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Vyučuj mladého podlé způsobu cesty jeho; nebo když se i zstará, neuchýlí se od ní.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
Bohatý nad chudými panuje, a vypůjčující bývá služebníkem toho, jenž půjčuje.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
Kdo rozsívá nepravost, žíti bude trápení; prut zajisté prchlivosti jeho přestane.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
Oko dobrotivé, onoť požehnáno bude; nebo udílí z chleba svého chudému.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Vyvrz posměvače, a odejdeť svada, anobrž přestane svár a lehkost.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
Kdo miluje čistotu srdce, a v čích rtech jest příjemnost, takového král přítelem bývá.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
Oči Hospodinovy ostříhají umění, ale snažnosti ošemetného převrací.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
Říká lenoch: Lev jest vně, naprostřed ulic byl bych zabit.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
Jáma hluboká ústa postranních; ten, na kohož se hněvá Hospodin, vpadne tam.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Bláznovství přivázáno jest k srdci mladého, ale metla kázně vzdálí je od něho.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
Kdo utiská nuzného, aby rozmnožil své, a dává bohatému, jistotně bude v nouzi.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Nakloň ucha svého, a slyš slova moudrých, a mysl svou přilož k učení mému.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
Nebo to bude utěšenou věcí, jestliže je složíš v srdci svém, budou-li spolu nastrojena ve rtech tvých.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
Aby bylo v Hospodinu doufání tvé, oznamujiť to dnes. I ty také ostříhej toho.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Zdaližť jsem nenapsal znamenitých věcí z strany rad a umění,
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
Aťbych v známost uvedl jistotu řečí pravých, tak abys vynášeti mohl slova pravdy těm, kteříž by k tobě poslali?
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Nelup nuzného, proto že nuzný jest, aniž potírej chudého v bráně.
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
Nebo Hospodin povede při jejich, a vydře duši těm, kteříž vydírají jim.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Nebývej přítelem hněvivého, a s mužem prchlivým neobcuj,
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Abys se nenaučil stezkám jeho, a nevložil osídla na duši svou.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Nebývej mezi rukojměmi, mezi slibujícími za dluhy.
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
Nemáš-li, čím bys zaplatil, proč má kdo bráti lůže tvé pod tebou?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Nepřenášej mezníku starodávního, kterýž učinili otcové tvoji.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Vídáš-li, že muž snažný v díle svém před králi stává? Nestává před nepatrnými.
