Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
Khuehtawn a yet lakah ming then tuek lah. Tangka lakah, sui lakah, mikdaithen ni aka then.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
Hlanglen neh khodaeng khaw humcuiuh. Amih boeih te khaw BOEIPA long ni a saii.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Aka thaai long tah a thae a hmuh vaengah thuh la thuh uh. Tedae hlangyoe long tah a paan dongah lai a sah van.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
Kodonah neh BOEIPA hinyahnah kah thapang tah, khuehtawn, thangpomnah neh hingnah la om.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Voeldak kah longpuei ah pael phoh neh a hling a hang om. A hinglu aka ngaithuen long tah te te a lakhla tak.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Camoe te a long rhai ah nawn laeh. Te daengah ni a patong vaengah te lamkah te a nong pawt eh ni.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
Hlanglen loh khodaeng a ngol thil tih cangpu aka rhong khaw cangpu aka hlah hlang kah sal la om.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
Dumlai aka soem loh boethae te a ah rhoela a ah. Tedae amah kah thinpom caitueng loh a khah bitni.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
A mik aka then loh a buh te tattloel taengah a tael pah tih a yoethen bitni.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Hmuiyoi te haek lamtah olpungkacan te phuei saeh. Te vaengah dumlai neh a yah neh kangkuen saeh.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
Lungbuei cim aka lungnah hlang tah a hmuilai khaw mikdaithen la om tih, manghai kah a paya la poeh.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
BOEIPA kah mik loh mingnah te a kueinah tih, hnukpoh kah olka te a paimaelh pah.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
Kolhnaw long tah, “Kawtpoeng neh toltung lakli kah sathueng loh ng'ngawn ni ta,” a ti.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
Kholong nu kah a ka ngawn tah vaam a dung la om. BOEIPA kah kosi a sah thil te tah pahoi cungku rhoe cungku ni.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Camoe kah lungbuei ah anglat a hlaengtang pah. Thuituennah caitueng loh a taeng lamkah a lakhla sak bitni.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
Amah kah rhoeng sak ham tattloel aka hnaemtaek, hlanglen taengla aka pae khaw, a tloelnah la rhep poeh ni.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
Na hna kaeng lamtah aka cueih rhoek kah olka te hnatun, kai kah mingnah he na lungbuei ah dueh lah.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
Te te na ngaithuen atah na bung khuiah khaw dingsuek vetih, na hmuilai dongah khaw boeih cikngae ni.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
Tihnin ah namah khaw, na pangtungnah te BOEIPA dongah khueh sak ham ni, nang kan kam ming sak.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Hlavai kah cilkhih neh mingnah sawmthum te nang hamla kan daek moenih a?
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
Oltak ol te a tiktam la nang ming sak ham, oltak ol neh na thuung ham neh na tueih ham dae ni.
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Tattloel tah a tattloel oeh dongah rheth boeh. Mangdaeng te khaw vongka ah phop boeh.
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
BOEIPA loh amih kah tuituknah te a rhoe pah vetih, amih aka mom rhoek te a hinglu a mom pah ni.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Thintoek hlang te luem puei boeh. Sue la aka om hlang taengah khaw mop boeh.
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
Anih kah caehlong, caehlong ah na cang vetih, na hinglu te hlaeh dongah na man sak ve.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Kut yut rhoek lakli ah, laiba dongah rhi aka khang rhoek lakli ah khaw, om boeh.
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
A thuung ham na khueh pawt atah, balae tih, namah yueng la na thingkong te khuen saeh ne.
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Khosuen kah khorhi, na pa rhoek loh a suem te rhawt boeh.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Hlang ke na hmuh vaengah a bisai thai nen ni manghai rhoek kah mikhmuh ah a pai eh. Hlang mailai tah a mikhmuh ah pai mahpawh.
