Приче Соломонове 21
1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
Падишаһниң көңли ериқлардики судәк Пәрвәрдигарниң қолидидур; [Пәрвәрдигар] қәйәргә тоғрилиса, шу тәрәпкә маңиду.
2 Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
Инсан өзиниң һәммә қилған ишини тоғра дәп биләр; Лекин Пәрвәрдигар қәлбдики нийәтләрни таразиға селип тартип көрәр.
3 Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
Пәрвәрдигарниң нәзиридә, Һәққанийлиқ билән адаләт жүргүзүш қурбанлиқ қилиштин әвзәлдур.
4 Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
Тәкәббур көзләр, мәғрур қәлб, яманларниң чириғи — һәммиси гунадур.
5 Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
Әстайидил кишиләрниң ойлири уларни пәқәт баяшатлиққа йетәкләр; Чечилаңғуларниң ойлири болса, уларни пәқәт йоқсузлуққила йетәкләр.
6 Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
Яғлима тил билән еришкән байлиқлар, Өлүмни издәп жүргәнләр қоғлап жүргән бир түтүнла, халас.
7 Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
Яманларниң залимлиғи өзлирини чирмивалар; Чүнки улар адаләт йолида меңишни рәт қилған.
8 Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
Җинайәткар маңидиған йол наһайити әгирдур; Сап дил адәмниң һәрикити түптүздур.
9 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Соқушқақ хотун билән [азадә] өйдә биллә турғандин көрә, Өгүзниң бир булуңида [ялғуз] йетип қопқан яхши.
10 Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
Яман кишиниң көңли яманлиққила һерисмәндур; У йеқиниғиму шапаәт көрсәтмәс.
11 Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
Һакавурниң җазаға тартилиши, билимсизгә ибрәт болар; Дана киши қобул қилған несиһәтләрдин техиму көп билим алар.
12 Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
Һәққаний Болғучи яманниң өйини көзләр; У һаман яманларни яманлиққа қоюп жиқитар.
13 Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
Мискинләрниң налисиға қулиқини йопутуп кари болмиғучи, Ахири өзи пәряд көтирәр, Бирақ һеч ким пәрва қилмас.
14 Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
Йошурун соғат ғәзәпни басар; Йәң ичидә берилгән пара қәһр-ғәзәпни пәсәйтәр.
15 Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
Адаләтни беҗа кәлтүрүш һәққанийларниң хошаллиғидур, Бирақ яманлиқ қилғучиларға вәһимидур.
16 Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
Һекмәт йолидин езип кәткән киши, Әрваһларниң җамаити ичидикиләрдин болуп қалар.
17 Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
Тамашәға берилгән киши намрат қалар; Яғ чайнашқа, шарап ичишкә амрақ бейимас.
18 Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
Яман адәм һәққаний адәм үчүн гөрү пулиниң орнида қалар; [Езилгән] дурусларниң орниға ипласлар қалар.
19 Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
Соқушқақ вә териккәк аял билән ортақ турғандин, Чөл-баяванда ялғуз яшиған яхшидур.
20 Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
Ақиланиниң өйидә байлиқ бар, зәйтун май бар; Бирақ ахмақлар тапқинини уттурлуқ бузуп-чачар.
21 Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
Һәққанийәт, меһриванлиқни издигүчи адәм, Һаят, һәққанийәт вә иззәт-һөрмәткә еришәр.
22 У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
Дана киши күчлүкләр шәһириниң сепилиға ямишар, Уларниң таянчи болған қорғинини ғулитар.
23 Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
Өз тилиға, ағзиға егә болған киши, Җенини аваричиликләрдин сақлап қалар.
24 Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
Чоңчилиқ қилғанлар, «Һакавур», «һали чоң», «мазақчи» атилар.
25 Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
Һорун киши өз нәпсидин һалак болар, Чүнки униң қоли ишқа бармас;
26 Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
Нәпси яман болуп у күн бойи тама қилип жүрәр; Бирақ һәққаний адәм һеч немини айимай сәдиқә қилар.
27 Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
Яман адәмниң қурбанлиғи Пәрвәрдигарға жиркиничликтур; Рәзил ғәрәздә әпкелингән болса техиму шундақтур!
28 Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
Ялған гувалиқ қилғучи һалак болар; Әйни әһвални аңлап сөзлигән кишиниң сөзи әбәткичә ақар.
29 Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
Яман адәм йүзини қелин қилар; Дурус киши йолини ойлап пухта басар.
30 Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
Пәрвәрдигарға қарши туралайдиған һеч қандақ даналиқ, әқил-парасәт яки тәдбир йоқтур.
31 Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
Атлар җәң күни үчүн тәйяр қилинған болсиму, Бирақ ғәлибә-ниҗат пәқәт Пәрвәрдигардиндур.
