Приче Соломонове 21
1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
Konungs hjarta er i Herrens hand som bekkjer, han vender det kvar helst han vil.
2 Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
Kvar mann tykkjer at hans eigi ferd er rett, men det er Herren som prøver hjarto.
3 Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
At folk gjer rett og skil, er meir verdt for Herren enn offer.
4 Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
Ovmods augo og sjølvgodt hjarta - lampa åt gudlause folk er synd.
5 Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
Umtanke hjå den annsame er berre til vinning, men hastverk berre til tap.
6 Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
Skattevinning med ljugartunga er ein kvervande pust av deim som søkjer dauden.
7 Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
Den vald dei gudlause gjer, skal riva deim sjølve burt, for det som er, vil dei ikkje gjera.
8 Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
Skuldig mann gjeng krokut veg, men den reine - han gjer si gjerning beint fram.
9 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Betre å bu i ei krå på taket enn å ha sams hus med trettekjær kvinna.
10 Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
Ugudleg manns sjæl hev hug til det vonde, hans næste finn ikkje miskunn hjå honom.
11 Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
Refser du spottaren, vert uvitingen vis, og lærer du vismannen, tek han mot kunnskap.
12 Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
Ein rettferdig agtar på gudlause-hus, han støyter dei gudlause ned i ulukka.
13 Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
Dytter du øyra til for armings rop, skal sjølv du ropa og ikkje få svar.
14 Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
Gåva i løyndom stiller vreide, og gjeving i barmen stiller største harmen.
15 Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
Det er ei gleda for rettferdig mann å gjera rett, men ei rædsla for illgjerningsmenner.
16 Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
Den som viller seg burt frå klokskaps veg, han skal hamna i skuggeheimen.
17 Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
Ein fatigmann vert den som elskar moro, ei vert han rik som elskar vin og olje.
18 Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
Den gudlause vert løysepeng for den rettferdige, og utru kjem i staden for den ærlege.
19 Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
Betre å bu i eit øydeland enn hjå arg og trættekjær kvinna.
20 Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
Vismann hev dyre skattar og olje i huset, men uvitingen øyder det upp.
21 Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
Den som strævar etter rettferd og miskunn, han skal finna liv og rettferd og æra.
22 У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
Ein by med kjempor tek vismannen inn, og han bryt ned den borgi som byen lit på.
23 Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
Den som varar sin munn og si tunga, han varar si sjæl frå trengslor.
24 Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
Ein ovmodig og ubljug kallar me spottar, ein som fer fram med ofselegt ovmod.
25 Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
Lysti åt letingen drep honom sjølv, for henderne hans vil inkje gjera.
26 Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
Heile dagen snikjer den snikne, men ein rettferdig gjev og sparer inkje.
27 Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
Offer frå gudlause er ei gruv, og endå meir når dei samstundes emnar på ilt.
28 Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
Eit ljugar-vitne skal ganga til grunns, men ein mann som lyder etter, skal få tala alltid.
29 Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
Gudlaus mann ter seg skamlaus, men den ærlege gjeng sine vegar stødigt.
30 Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
Det finst ingen visdom og inkje vit og ingi råd imot Herren.
31 Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
Hesten vert budd til herferdsdagen, men sigeren kjem ifrå Herren.
