Приче Соломонове 21
1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
Rano velona eo an-tànan’ i Jehovah ny fon’ ny mpanjaka, Ka tarihiny amin’ izay tiany.
2 Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
Ataon’ ny olona ho marina avokoa ny lalana rehetra alehany; Fa Jehovah ihany no Mpandanja ny fo.
3 Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
Ny hanao izay marina sy mahitsy No sitrak’ i Jehovah mihoatra noho ny fanatitra alatsa-drà.
4 Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
Ny fiandranandran’ ny maso sy ny fiavonavon’ ny fo Izay jiron’ ny ratsy fanahy dia ota.
5 Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
Ny hevitry ny mazoto dia mampanan-karena; Fa ny maimaika rehetra dia halahelo ihany.
6 Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
Ny fahazoan-karena amin’ ny lela mandainga Dia fofonaina mihelina ho an’ izay mitady fahafatesana.
7 Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
Ny fitohatohan’ ny ratsy fanahy hamongotra azy, Satria mandà tsy hanao izay marina izy.
8 Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
Miolikolika ny lalan’ ny mavesa-keloka; Fa mahitsy ny ataon’ ny madio.
9 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Aleo mitoetra eo an-joron’ ny tampon-trano Toy izay hiray trano amin’ ny vehivavy tia ady.
10 Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
Ny fanahin’ ny ratsy fanahy maniry ny ratsy, Ka na dia ny havany aza tsy mahita fitia eo imasony.
11 Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
Raha ampijalina ny mpaniratsira, dia ho hendry ny kely saina; Ary raha toroan-kevitra ny hendry, dia hahazo fahalalana izy.
12 Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
Ny Iray Marina no mandinika ny tranon’ ny ratsy fanahy Ka mamarina azy ho amin’ ny loza.
13 Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
Izay manentsin-tadiny amin’ ny fitarainan’ ny malahelo, Dia mba hitaraina kosa izy, fa tsy hohenoina.
14 Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
Ny fanomezana mangingina mampionona ny fahatezerana, Ary ny kolikoly amin’ ny takona mampitsahatra ny fahavinirana mafy.
15 Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
Fifalian’ ny marina ny hanao araka ny rariny; Fa zava-mahatahotra ny mpanao ratsy kosa izany.
16 Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
Ny olona izay mivily miala amin’ ny lalan’ ny fahendrena Dia hitoetra ao amin’ ny fivorian’ ny fanahin’ ny maty.
17 Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
Izay tia fanaranam-po dia olona halahelo, Eny, izay tia divay sy diloilo tsy mba hanan-karena.
18 Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
Ny ratsy fanahy dia ho avotry ny marina, Ary ny mpivadika ho solon’ ny mahitsy.
19 Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
Aleo mitoetra any an-efitra Toy izay amin’ ny vehivavy tia ady sady foizina.
20 Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
Harena mahafinaritra sy diloilo no ao amin’ ny tranon’ ny hendry; Fa ny adala mandany azy.
21 Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
Izay fatra-panaraka fahamarinana sy famindram-po Dia hahazo fiainana sy fahamarinana ary voninahitra.
22 У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
Ny hendry mananika ny vohitry ny mahery Ka mandrodana ny fiarovana mafy izay itokiany.
23 Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
Izay miambina ny vavany sy ny lelany Dia miaro ny fanahiny tsy ho azom-pahoriana.
24 Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
Izay mirehareha sy miavonavona no atao hoe mpaniratsira, Dia izay olona fatra-piavonavona.
25 Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
Ny fanirian’ ny malaina hahafaty azy, Satria ny tànany tsy mety miasa tsinona;
26 Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
Maniry fatratra mandritra ny andro izy; Fa ny marina kosa manome ka tsy mba mahihitra.
27 Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
Ny fanatitry ny ratsy fanahy dia fahavetavetana, Ka indrindra raha amin’ ny sain-dratsy no itondrany azy.
28 Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
Ho faty ny vavolombelona mandainga; Fa izay mihaino dia hiteny mandrakariva.
29 Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
Ny ratsy fanahy mampiseho ny fahasahisahiany amin’ ny tarehiny; Fa ny marina kosa dia mihevitra izay halehany.
30 Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
Tsy misy fahendrena, na fahalalana, Na fisainana mahaleo an’ i Jehovah.
31 Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
Voaomana ny soavaly ho amin’ ny andro iadiana; Fa an’ i Jehovah ihany ny fandresena.
