Приче Соломонове 20
1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Шарап кишини рәсва қилар, Һарақ кишини ғалҗирлаштурар; Кимки униңға берилип езип кәтсә, әқилсиздур.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
Падишаһниң ғәзиви ширниң һөкиришигә охшаш қорқунучлуқтур; Униң аччиғини кәлтүргән, өз җениға җаза чүшүрәр.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
Өзини маҗирадин нери қилиш кишиниң иззитидур; Бирақ һәр бир ахмақ өзини басалмас.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
Һорун адәм қишта йәр һайдимәс; Жиғим вақтида йоқлуқта қелип ашлиқ тиләр.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Кишиниң көңлидики ой-нийәтлири чоңқур суға охшаштур; Йорутулған адәм уларни тартип алалайду.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Өзини садиқ дәйдиғанлар көптур; Бирақ ишәшлик бир адәмни ким тапалисун?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
Һәққаний адәм диянәтлик йолда маңар; Униң пәрзәнтлиригә бәхит-бәрикәт қалдурулар!
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
Падиша адаләт тәхтидә олтарғанда, Һәммә яманлиқни көзи билән қоғлайду.
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Ким өзини гунадин тазиландим, Виҗданим пакланди, дейәләйду?
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
Икки хил тараза теши, Икки хил күрә ишлитиш, Охшашла Пәрвәрдигарға жиркиничликтур.
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Һәтта бала өз хислити билән билинәр; Униң қилғанлириниң пак, дурус яки әмәслиги һәрикәтлиридин көрүнүп турар.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
Көридиған көзни, аңлайдиған қулақни, Һәр иккисини Пәрвәрдигар яратти.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Уйқиға амрақ болма, намратлиққа учрайсән; Көзүңни ечип ойғақ бол, нениң мол болар.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
Херидар мал алғанда: «Начар екән, начар екән!» дәп қақшайду; Елип кәткәндин кейин [«Есил нәрсә, әрзан алдим» дәп] махтиниду.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
Алтун бар, ләәл-яқутларму көптур; Бирақ билимни беғишлиған ләвләр немидегән қиммәтлик гөһәрдур!
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Ятқа кепил болған кишидин қәризгә тонини тутуп алғин; Ят хотунға капаләт бәргән кишидин капаләт пули ал.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Алдап еришкән тамақ татлиқтур; Кейин, униң йегини шеғил болар.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Планлар мәслиһәт билән бекитиләр; Пишқан көрсәтмә билән җәң қилғин.
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
Гәп тошуғучи сирларни ашкарилар; Шуңа валақтәккүр билән арилашма.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Кимки ата-анисини һақарәт қилса, Униң чириғи зулмәт қараңғусида өчәр!
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
Тез еришкән мирас һаман бәрикәтлик болмас.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Яманлиққа яманлиқ қайтурай демә; Пәрвәрдигарға тайинип күт, У дәрдиңгә йетәр.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Икки хил тараза теши Пәрвәрдигарға жиркиничликтур; Сахта өлчәм қәтъий яримас.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
Инсанниң һаятлиқ қәдәмлирини Пәрвәрдигар бәлгүләйду; Ундақта инсан өз мусаписини нәдин билсун?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
Бир нәрсисини йениклик билән «[Худаға] аталған!» дәп вәдә бериш, Қәсәмләрдин кейин иккилинип қайта ойлиниш, Өз җенини қилтаққа чүшүргәнгә баравәр.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
Дана падиша яманларни топанни соруғандәк соруветиду, Хаман тәпкәндәк тулуқ билән янҗиветәр.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
Адәмниң роһ-виҗдани — Пәрвәрдигарниң чириғидур, У қәлбниң һәр бир тәглирини тәкшүрүп пәриқ етәр.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Меһри-шәпқәт вә һәқиқәт падишани сақлайду; У меһри-шәпқәт биләнла өз тәхтини мустәһкәмләйду.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
Яш жигитләрниң қавуллуғи уларниң пәхридур; Қериларниң иззити ақ чачлиридур.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Тәрбийә ярилири яманлиқни тазилап чиқирар, Таяқ излири ич-бағирни таза қилар.
