Приче Соломонове 20
1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Невинно вино, укоризненно же пиянство, и всяк пребываяй в нем не будет премудр.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
Не разнствует прещение царево от ярости львовы: раздражаяй же его и примешаяйся ему согрешает в свою душу.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
Слава мужу отвращатися от досаждения: всяк же безумен сими соплетается.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
Поносимь ленивый не усрамляется, такожде и заемляй пшеницу в жатву.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Вода глубока совет в сердцы мужа: муж же премудр изчерплет ю.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Велика вещь человек, и драгая муж творяй милость: мужа же верна (велико) дело обрести.
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
Иже без порока живет в правде, блажены оставит дети своя.
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
Егда царь праведен на престоле сядет, не противится пред очима его ничтоже лукаво.
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Кто похвалится чисто имети сердце? Или кто дерзнет рещи чиста себе быти от грехов?
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
Вес велик и мал, и мера сугуба, нечиста пред Господем обоя:
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
и творяй я в начинаниих своих запнется: юнота с преподобным, и правый путь его.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
Ухо слышит, и око видит: Господня дела обоя.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Не люби клеветати, да не вознесешися: отверзи очи твои и насыщайся хлеба.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
Зло, зло, речет стяжаваяй, и отшед тогда похвалится.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
Есть злато и множество камений драгих, сосуд честен устне разумны.
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Возми ризу его, яко испоручник бысть чуждыя, и за чуждую возми залог от него.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Сладок есть человеку хлеб лжи, но потом исполнятся уста его камения.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Помышление в совете уготовится, в правлении же творит брань.
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
Открываяй тайну ходит лестию: и прельщающему устнами своими не примешайся.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Злословящему отца или матерь угаснет светилник, зеницы же очес его узрят тму.
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
Часть поспешна в начале, в последних не благословится.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Не рцы: отмщу врагу: но потерпи Господа, да ти поможет.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Мерзость Господеви сугубый вес, и мерило лживо не добро пред ним.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
От Господа исправляются стопы мужу: смертный же како уразумеет пути своя?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
Сеть мужеви скоро нечто от своих освящати: по обете бо раскаяние бывает.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
Веятель нечестивых есть царь мудр и наложит на ня коло.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
Свет Господень дыхание человеком, иже испытает тайная утробы.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Милостыня и истина сохранение царю, и обыдут престол его в правде.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
Лепота (есть) юным премудрость: слава же старым седины.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Раны и сокрушения сретают злых, язвы же в сокровищих чрева.
