Приче Соломонове 20
1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Wine is a mocker and beer is a brawler. Whoever is led astray by them is not wise.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
The terror of a king is like the roaring of a lion. He who provokes him to anger forfeits his own life.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
It is an honour for a man to keep aloof from strife, but every fool will be quarrelling.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
The sluggard will not plough by reason of the winter; therefore he shall beg in harvest, and have nothing.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Counsel in the heart of man is like deep water, but a man of understanding will draw it out.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Many men claim to be men of unfailing love, but who can find a faithful man?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
A righteous man walks in integrity. Blessed are his children after him.
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
A king who sits on the throne of judgement scatters away all evil with his eyes.
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Who can say, “I have made my heart pure. I am clean and without sin”?
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
Differing weights and differing measures, both of them alike are an abomination to the LORD.
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Even a child makes himself known by his doings, whether his work is pure, and whether it is right.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
The hearing ear, and the seeing eye, the LORD has made even both of them.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Don’t love sleep, lest you come to poverty. Open your eyes, and you shall be satisfied with bread.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
“It’s no good, it’s no good,” says the buyer; but when he is gone his way, then he boasts.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
There is gold and abundance of rubies, but the lips of knowledge are a rare jewel.
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Take the garment of one who puts up collateral for a stranger; and hold him in pledge for a wayward woman.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Fraudulent food is sweet to a man, but afterwards his mouth is filled with gravel.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Plans are established by advice; by wise guidance you wage war!
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
He who goes about as a tale-bearer reveals secrets; therefore don’t keep company with him who opens wide his lips.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Whoever curses his father or his mother, his lamp shall be put out in blackness of darkness.
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
An inheritance quickly gained at the beginning won’t be blessed in the end.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Don’t say, “I will pay back evil.” Wait for the LORD, and he will save you.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
The LORD detests differing weights, and dishonest scales are not pleasing.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
A man’s steps are from the LORD; how then can man understand his way?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
It is a snare to a man to make a rash dedication, then later to consider his vows.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
A wise king winnows out the wicked, and drives the threshing wheel over them.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
The spirit of man is the LORD’s lamp, searching all his innermost parts.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Love and faithfulness keep the king safe. His throne is sustained by love.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
The glory of young men is their strength. The splendour of old men is their grey hair.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Wounding blows cleanse away evil, and beatings purge the innermost parts.
