Приче Соломонове 20
1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Wine is a mocker, strong drink is raging: and whoever is deceived by it is not wise.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
The fear of a king is as the roaring of a lion: whoever provoketh him to anger sinneth against his own soul.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
It is an honour for a man to cease from strife: but every fool will be meddling.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
The sluggard will not plow by reason of the cold; therefore shall he beg in harvest, and have nothing.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Counsel in the heart of man is like deep water; but a man of understanding will draw it out.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Most men will proclaim every one his own goodness: but a faithful man who can find?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
The just man walketh in his integrity: his children are blessed after him.
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
A king that sitteth on the throne of judgment scattereth away all evil with his eyes.
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Who can say, I have made my heart clean, I am pure from my sin?
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
Differing weights, and differing measures, both of them are alike abomination to the LORD.
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Even a child is known by his doings, whether his work is pure, and whether it is right.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
The hearing ear, and the seeing eye, the LORD hath made even both of them.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Love not sleep, lest thou come to poverty; open thy eyes, and thou shalt be satisfied with bread.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
It is nothing, it is nothing, saith the buyer: but when he is gone his way, then he boasteth.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
There is gold, and an abundance of rubies: but the lips of knowledge are a precious jewel.
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Take his garment that is surety for a stranger: and take a pledge of him for an adulteress.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Bread of deceit is sweet to a man; but afterwards his mouth shall be filled with gravel.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Every purpose is established by counsel: and with good advice make war.
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
He that goeth about as a talebearer revealeth secrets: therefore meddle not with him that flattereth with his lips.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Whoever curseth his father or his mother, his lamp shall be put out in obscure darkness.
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
An inheritance may be gotten hastily at the beginning; but the end of it shall not be blessed.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Say not thou, I will recompense evil; but wait on the LORD, and he shall save thee.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Differing weights are an abomination to the LORD; and a false balance is not good.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
Man’s goings are of the LORD; how can a man then understand his own way?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
It is a snare to the man who devoureth that which is holy, and after vows to make enquiry.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
A wise king scattereth the wicked, and bringeth the wheel over them.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
The spirit of man is the lamp of the LORD, searching all the inward parts of the belly.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Mercy and truth preserve the king: and his throne is upheld by mercy.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
The glory of young men is their strength: and the beauty of old men is the gray head.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
The blueness of a wound cleanseth away evil: so do stripes the inward parts of the belly.
