Приче Соломонове 20
1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Wine is a mocker, strong drink a brawler, And he that reeleth with it is not wise.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
The terror of a king is like the roaring of a lion; He who provoketh him sinneth against himself.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
It is an honor to a man to cease from strife; Bur every fool rusheth into it.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
The sluggard will not plough by reason of the cold; Therefore shall he beg in harvest, and have nothing.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
A design in the heart of a man is like deep waters; But a man of understanding draweth it out.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Many will proclaim their own kindness; But a faithful man who can find?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
He who walketh in his integrity is a righteous man; Happy will be his children after him!
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
The king, sitting upon the throne of judgment, Scattereth with his eyes all the wicked like chaff.
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Who can say, “I have kept my heart clean; I am free from my sin?”
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
Divers weights and divers measures, —Both of them are an abomination to the LORD.
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Even in childhood one maketh himself known by his doings, Whether his actions will be pure and right.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
The ear that heareth, and the eye that seeth, —The LORD made them both.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Love not sleep, lest thou come to poverty; Open thine eyes, and thou shalt be satisfied with bread.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
“Bad! bad!” saith the buyer; But when he hath gone his way, then he boasteth.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
There is gold and abundance of pearls; But the lips of knowledge are a precious vase.
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Take his garment who is surety for another; Yea, take a pledge of him who is bound for a stranger.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
The bread of falsehood is sweet to a man; But afterwards his mouth is filled with gravel.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Purposes are established by counsel; Therefore with good advice make war.
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
He who goeth about as a tale-bearer revealeth secrets; Therefore associate not with him who keepeth open his lips.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Whoso curseth his father or his mother, His lamp shall be put out in midnight darkness.
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
A possession may be gotten hastily in the beginning, But in the end it will not be blessed.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Say not thou, “I will repay evil;” Wait on the LORD, and he will help thee.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Divers weights are an abomination to the LORD, And a false balance is not good.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
A man's steps are from the LORD; How, then, can a man understand his way?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
It is a snare to a man to utter a vow rashly, And after vows to consider.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
A wise king scattereth the wicked like chaff, And bringeth over them the wheel.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
The spirit of a man is the lamp of the LORD, Which searcheth all the inner chambers of his body.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Mercy and truth preserve the king; Yea, his throne is upholden by mercy.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
The glory of young men is their strength, And the beauty of old men is the gray head.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Wounding stripes are the remedy for a bad man; Yea, stripes which reach to the inner chambers of the body.
