Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Hijo mío, si aceptas mis palabras, Y guardas mis mandamientos dentro de ti,
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
Eres de oído atento a la sabiduría, E inclinas tu corazón a la inteligencia,
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
Si invocas a la prudencia, Y al entendimiento alzas tu voz,
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
Si la procuras como a la plata, Y la rebuscas como a tesoros escondidos,
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
Entonces entenderás el temor a Yavé, Y hallarás el conocimiento de ʼElohim.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Porque Yavé da la sabiduría. De su boca procede la ciencia y la inteligencia.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Él atesora el acierto para los hombres rectos, Es escudo al que anda en integridad.
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
Es el que guarda las sendas de la justicia, Y preserva el camino de sus santos.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Entonces entenderás la justicia y el derecho, La equidad y todo buen camino.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Cuando la sabiduría entre en tu corazón Y el conocimiento sea dulce a tu alma,
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Te guardará la discreción. Te preservará la prudencia
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
Para librarte del camino malo Del hombre que habla cosas perversas,
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
De los que abandonan los caminos rectos Para andar por sendas tenebrosas,
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
De los que gozan haciendo el mal, Y se alegran en las perversidades del vicio,
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
Cuyas sendas son tortuosas, Y sus caminos extraviados.
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
Te librará de la mujer ajena, De la extraña que endulza sus palabras,
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
Que abandona al compañero de su juventud Y olvida el Pacto de su ʼElohim.
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
Su casa se inclina hacia la muerte, Sus sendas hacia el país de las sombras.
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
Cuantos entran en ella no regresan, Ni retoman los senderos de la vida.
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
Para que sigas el buen camino Y guardes los senderos del justo.
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
Porque los rectos vivirán en la tierra, Y los de limpio corazón permanecerán en ella.
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
Pero el perverso será cortado de la tierra, Y de ella serán desarraigados los transgresores.
