Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Poikani, jos otat minun puheeni, ja käskyni kätket;
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
Niin anna korvas kuulla viisautta, ja taivuta sydämes ymmärrykseen.
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
Sillä jos ymmärrystä ahkerasti halajat, ja rukoilet taitoa;
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
Jos sitä etsit niinkuin hopiaa, ja pyörit sen perään niinkuin tavaran;
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
Niin sinä ymmärrät Herran pelvon, ja Herran tunnon löydät.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Sillä Herra antaa viisauden, ja hänen suustansa tulee taito ja ymmärrys.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Hän antaa toimellisten hyvin käydä, ja suojelee niitä, jotka viattomasti vaeltavat,
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
Varjelee hurskaat, ja holhoo pyhäinsä retket.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Silloin sinä ymmärrät vanhurskauden ja tuomion, oikeuden ja kaiken hyvän tien.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Jos viisaus sydämees tulee, ja taito on sinulle kelvollinen,
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Niin hyvä neuvo sinua varjelee, ja ymmärrys kätkee sinun,
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
Tempaamaan sinun pois pahalta tieltä, ja niiden seurasta, jotka toimettomia puhuvat,
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
Ja hylkäävät oikian tien, ja vaeltavat pimeitä retkiä;
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
Jotka iloitsevat pahoista töistänsä, ja riemuitsevat pahoista menoistansa;
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
Joiden tiet ovat vastahakoiset, ja retket väärär ja häpiälliset:
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
Ettet sinä ryhtyisi vieraaseen vaimoon, joka ei sinun ole, joka suloisilla sanoilla puhuttelee,
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
Ja hylkää nuoruutensa johdattajan, ja unohtaa Jumalansa liiton.
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
Sillä hänen huoneensa kallistuu kuolemaan, ja hänen askeleensa kadotettuin tykö.
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
Jokainen joka menee hänen tykönsä, ei palaja, eikä elämän tielle joudu;
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
Ettäs vaeltasit hyvää tietä, ja pitäisit hurskasten tiet.
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
Sillä vanhurskaat asuvat maassa, ja vakaat siinä pysyvät;
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
Mutta jumalattomat hukutetaan maasta, ja ylönkatsojat siitä teloitetaan.
