Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Mijn zoon! zo gij mijn redenen aanneemt, en mijn geboden bij u weglegt;
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
Om uw oren naar wijsheid te doen opmerken; zo gij uw hart tot verstandigheid neigt;
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
Ja, zo gij tot het verstand roept, uw stem verheft tot de verstandigheid;
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
Zo gij haar zoekt als zilver, en naspeurt als verborgen schatten;
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
Dan zult gij de vreze des HEEREN verstaan, en zult de kennis van God vinden.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Want de HEERE geeft wijsheid; uit Zijn mond komt kennis en verstand.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Hij legt weg voor de oprechten een bestendig wezen; Hij is een Schild dengenen, die oprechtelijk wandelen;
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
Opdat zij de paden des rechts houden; en Hij zal den weg Zijner gunstgenoten bewaren.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Dan zult gij verstaan gerechtigheid, en recht, en billijkheden, en alle goed pad.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Als de wijsheid in uw hart zal gekomen zijn, en de wetenschap voor uw ziel zal liefelijk zijn;
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Zo zal de bedachtzaamheid over u de wacht houden, de verstandigheid zal u behoeden;
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
Om u te redden van den kwaden weg, van den man, die verkeerdheden spreekt;
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
Van degenen, die de paden der oprechtheid verlaten, om te gaan in de wegen der duisternis;
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
Die blijde zijn in het kwaad doen, zich verheugen in de verkeerdheden des kwaden;
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
Welker paden verkeerd zijn, en afwijkende in hun sporen;
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
Om u te redden van de vreemde vrouw, van de onbekende, die met haar redenen vleit;
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
Die den leidsman harer jonkheid verlaat, en het verbond haars Gods vergeet;
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
Want haar huis helt naar den dood, en haar paden naar de overledenen.
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
Allen die tot haar ingaan, zullen niet wederkomen, en zullen de paden des levens niet aantreffen;
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
Opdat gij wandelt op den weg der goeden, en houdt de paden der rechtvaardigen.
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
Want de vromen zullen de aarde bewonen, en de oprechten zullen daarin overblijven;
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
Maar de goddelozen zullen van de aarde uitgeroeid worden, en de trouwelozen zullen er van uitgerukt worden.
