Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Min Søn, når du tager imod mine ord og gemmer mine Pålæg hos dig,
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
idet du låner Visdom Øre og bøjer dit Hjerte til Indsigt,
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
ja, kalder du på Forstanden og løfter din Røst efter Indsigt,
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
søger du den som Sølv og leder den op som Skatte,
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
da nemmer du HERRENs Frygt og vinder dig Kundskab om Gud.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Thi HERREN, han giver Visdom, fra hans Mund kommer Kundskab og Indsigt.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Til retsindige gemmer han Lykke, han er Skjold for alle med lydefri Vandel,
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
idet han værner Rettens Stier og vogter sine frommes Vej.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Da nemmer du Retfærd, Ret og Retsind, hvert et Spor, som er godt.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Thi Visdom kommer i dit Hjerte, og Kundskab er liflig for din Sjæl;
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Kløgt skal våge over dig, Indsigt være din Vogter -
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
idet den frier dig fra den ondes Vej, fra Folk, hvis Ord kun er vrange, -
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
som går fra de lige Stier for at vandre på Mørkets Veje.
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
som glæder sig ved at gøre ondt og jubler over vrangt og ondt,
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
de, som går krogede Stier og følger bugtede Spor -
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
idet den frier dig fra Andenmands Hustru, fra fremmed Kvinde med sleske Ord,
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
der sviger sin Ungdoms Ven og glemmer sin Guds Pagt;
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
thi en Grav til Døden er hendes Hus, til Skyggerne fører hendes Spor;
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
tilbage vender ingen, som går ind til hende, de når ej Livets Stier
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
at du må vandre de godes Vej og holde dig til de retfærdiges Stier;
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
thi retsindige skal bo i Landet, lydefri levnes deri,
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
men gudløse ryddes af Landet, troløse rykkes derfra.
