Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Min Søn, naar du tager imod mine Ord og gemmer mine Paalæg hos dig,
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
idet du laaner Visdom Øre og bøjer dit Hjerte til Indsigt,
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
ja, kalder du paa Forstanden og løfter din Røst efter Indsigt,
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
søger du den som Sølv og leder den op som Skatte,
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
da nemmer du HERRENS Frygt og vinder dig Kundskab om Gud.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Thi HERREN, han giver Visdom, fra hans Mund kommer Kundskab og Indsigt.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Til retsindige gemmer han Lykke, han er Skjold for alle med lydefri Vandel,
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
idet han værner Rettens Stier og vogter sine frommes Vej.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Da nemmer du Retfærd, Ret og Retsind, hvert et Spor, som er godt.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Thi Visdom kommer i dit Hjerte, og Kundskab er liflig for din Sjæl;
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Kløgt skal vaage over dig, Indsigt være din Vogter —
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
idet den frier dig fra den ondes Vej, fra Folk, hvis Ord kun er vrange,
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
som gaar fra de lige Stier for at vandre paa Mørkets Veje.
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
som glæder sig ved at gøre ondt og jubler over vrangt og ondt,
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
de, som gaar krogede Stier og følger bugtede Spor —
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
idet den frier dig fra Andenmands Hustru, fra fremmed Kvinde med sleske Ord,
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
der sviger sin Ungdoms Ven og glemmer sin Guds Pagt;
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
thi en Grav til Døden er hendes Hus, til Skyggerne fører hendes Spor;
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
tilbage vender ingen, som gaar ind til hende, de naar ej Livets Stier —
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
at du maa vandre de godes Vej og holde dig til de retfærdiges Stier;
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
thi retsindige skal bo i Landet, lydefri levnes deri,
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
men gudløse ryddes af Landet, troløse rykkes derfra.
