Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Min Søn! dersom du vil tage imod mine Ord og gemme mine Rud hos dig,
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
saa at du lader dit Øre give Agt paa Visdommen, bøjer dit Hjerte til Indsigt;
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
ja, dersom du kalder paa Forstanden, opløfter din Røst efter Indsigt;
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
dersom du søger efter den som efter Sølv og ransager efter den som efter skjulte Skatte:
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
Da skal du forstaa Herrens Frygt og finde Guds Kundskab.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Thi Herren giver Visdom, af hans Mund er Kundskab og Indsigt.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Han gemmer det varige gode til de oprigtige; han er et Skjold for dem, som vandre fuldkommelig,
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
saa han bevogter Rettens Stier og bevarer sine helliges Vej.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Da skal du forstaa Ret og Retfærdighed og Retvished, al god Vej.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Thi Visdom skal komme i dit Hjerte og Kundskab være liflig for din Sjæl.
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Kløgt skal bevare dig og Indsigt bevogte dig
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
for at fri dig fra Ondskabs Vej, fra en Mand, som taler forvendte Ting;
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
fra dem, som forlade Rettens Stier for at gaa paa Mørkets Veje;
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
dem, som glæde sig ved at gøre ondt og fryde sig i Ondskabs Forvendthed;
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
dem, hvis Stier ere krogede, og hvis Veje ere bugtede;
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
for at fri dig fra en fremmed Kvinde, fra en ubekendt, som gør sine Ord glatte,
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
hende, som har forladt sin Ungdoms Ven, og som har glemt sin Guds Pagt;
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
thi hendes Hus bøjer ned imod Døden og hendes Veje til Dødningerne;
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
alle de, som gaa ind til hende, skulle ikke komme tilbage og ikke naa Livsens Stier; —
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
paa det du kan vandre paa de godes Vej og holde dig paa de retfærdiges Stier.
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
Thi de retskafne skulle bo i Landet og de oprigtige blive tilovers derudi;
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
men de ugudelige skulle udryddes af Landet og de troløse udslettes deraf.
