Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Gowwaa daba dubbatuu mannaa hiyyeessa amanamummaadhaan jiraatu wayya.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Namni beekumsa hin qabne gaarii miti; miilli jarjarus karaa irraa jalʼata.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
Gowwummaan namaa karaa isaa jalʼisa; garaan isaa immoo Waaqayyotti aara.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Badhaadhummaan michoota hedduu nama argachiisa; hiyyeessi garuu michoota isaa irraa gargar baʼa.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Namni sobaan dhugaa baʼu utuu hin adabamin hin hafu; namni soba odeessuus jalaa hin baʼu.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Namni hedduun bulchaa biratti surraa argachuu barbaada; namni hundis michuu nama waa namaa kennuu ti.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Obboloonni hiyyeessaa hundinuu isa jibbu; yoos michoonni isaa hammam caalaa isa irraa haa fagaatan ree! Inni kadhachaa isaan duukaa buʼu iyyuu isaan eessattuu hin argaman.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Namni qalbii qabu ofii isaa jaallata; namni hubannaa jaallatu ni milkaaʼa.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Namni sobaan dhugaa baʼu utuu hin adabamin hin hafu; namni soba odeessus ni bada.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Jireenya qananii jiraachuun gowwaaf hin malu; yoos ilmaan mootii bulchuun garbichaaf hammam caalaa haa hammaatu ree?
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
Ogummaan nama tokkoo obsa kennaaf; balleessaa namaa irra darbuunis isaaf ulfina.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Dheekkamsi mootii akkuma aaduu leencaa ti, surraan isaa immoo akkuma fixeensa marga irratti.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Ilmi gowwaan abbaa isaatiif badiisa; niitiin nyakkiftunis akka mana yeroo hundumaa dhimmisuu ti.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Manaa fi qabeenyi warra ofii irraa dhaalamu; niitii qalbii qabdu garuu Waaqayyotu namaaf kenna.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Dhibaaʼummaan hirriba guddaa namatti buusa; namni hojii malee taaʼus ni beelaʼa.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Namni ajaja eegu lubbuu isaa eeggata; kan karaa isaa tuffatu immoo ni duʼa.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Namni hiyyeessaaf garaa laafu Waaqayyoof liqeessa; Waaqnis waan inni hojjete sanaaf isa badhaasa.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Yeroo abdiin jirutti ilma kee adabadhu; akka inni duʼuufis calʼistee hin ilaalin.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Namni dafee aaru adabamuu qaba; ati yoo isa oolchite, amma illee akkasuma gochuu qabda.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Gorsa namaa dhaggeeffadhu; sirreeffamas fudhadhu; dhuma irratti ati nama ogeessa taata.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Garaa namaa keessa karoora baayʼeetu jira; garuu wanni fiixaan baʼu kaayyoo Waaqayyoo ti.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
Wanni namni hawwu jaalala dhuma hin qabnee dha; sobduu taʼuu mannaa hiyyeessa taʼuu wayya.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Waaqayyoon sodaachuun jireenyatti nama geessa; yoos namni boqonnaadhaan jiraata; rakkinnis isa hin argatu.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Dhibaaʼaan harka isaa waciitii keessa kaaʼa; gara afaan isaattis hin deebifatu!
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Qoostuu garafi; wallaalaan hubannaa argataa; nama qalbii qabu ifadhu; inni beekumsa argataatii.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Namni abbaa isaa saamu, haadha isaas kan manaa ariʼu, ilma qaanii fi salphina fiduu dha.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Yaa ilma ko, mee qajeelfama dhaggeeffachuu dhiisi; ati dubbii beekumsaa irraa ni baddaa.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Dhuga baʼaan faayidaa hin qabne murtii qajeelaa tuffata; afaan hamootaa immoo hammina liqimsa.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Qoostotaaf adabbii, dugda gowwootaatiif immoo rukuttaatu qopheeffama.
