< Приче Соломонове 19 >

1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Ambone’ ty dagola aman-tsoñy mengoke, ty rarake mañavelo an-kahiti’e.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Tsy mahasoa ty fiaiñe te tsy aman-kilala, mandilatse ty malisa am-pandia.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
Mampianto ty lia’e ty hanè’ ondaty, ie mitrevok’ Iehovà an-tro’e.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Mpanovon-drañetse o varao, fe pitso-drañetse t’ie rarake.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Tsy ho po-lafa ty mpitalily vilañe, vaho tsy himolaotse ty mavande.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Amam-pandomboke maro ty matarike, kila mifandrañetse ami’ty mpanolo-ravoravo.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Falai’ o rahalahi’e iabio ty rarake— sandrake t’ie farien-drañe’e! Heañe’e fe tsy eo.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Mpikoko ty tro’e ze mitoha hihitse, ho tendreke hasoa ty mpangazon-kilala.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Tsy ho po-lilo ty mpanao kitomboke, le hihomake ty mpandañitse.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Tsy mañeva ty seretse ty miaiñ’ añoleñañe, naho ty ondevo ty hifehe ana-donake.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
Mampalaon-kaviñerañe ty fitsikaraha’ ondatio, vaho enge’e ty miheve fiolàñe.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Manahake ty fitreñan-diona ty haviñeram-panjaka, fe hoe mìka añ’ahetse eo ty fañisoha’e.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Fianto aman-drae’e ty ajaja votro, vaho fitsopatsopahañe nainai’e ty fitreontreon-drakemba.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Lovaeñe aman-droae ty vara naho anjomba, fe boak’am’ Iehovà ty valy hendre.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Mampilañak’ an-droro ty havotroañe, vaho ho silofen-kerè ty tro’ i tembo.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Mahatam-piay ty mahatan-dily, fe hihomake ty mitsidaredare ami’ty lia’e.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Mampisongo am’ Iehovà ty mitretre i rarake, le ho tambeze’e i fatariha’ey.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Lilovo o ana’o, kanao mb’e amam-pitamàñe; fe ko ilosoran-dafa.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Tsy mete tsy liloveñe ty midabadoa; f’ie haha’o, tsy mahay tsy indrai’o.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Mijanjiña fanoroañe, le miantofa endake, vaho hahihitse irehe am-para’e.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Maro ty safirin-tro’ ondaty, fe hijadoñe ty famerea’ Iehovà.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
Ty paiañe ama’ondaty le ty fiferenaiña’e; Hàmake t’ie rarake ta te remborake.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Minday mb’an-kaveloñe ty fañeveñañe am’ Iehovà; hiaiñ’añoleñan-dre, tsy ho zoem-boiñe.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Alipo’ ty votro am-pinga ao ty taña’e, fe tsy ahere’e mb’am-bava.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Lafao ty mpiteratera, hianara’ ty seretse fañahy, fe endaho ty maharendreke, hitovoñañe ty hilala’e.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Ty mampianto rae, naho ty manao soike aman-drene, le anadahy manalatse naho mahameñatse.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Mijihera tsy hañaoñ’ endake, anake, le handifihe’o ty tsaran-kilala.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Maneratera ty hatò ty mpitalily votro, vaho lifo-karatiañe ty vava’ o lo-tserekeo.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Ampihentseñen-dilo ty mpandrabioñe naho lafa ty lambosin-dagola.

< Приче Соломонове 19 >