Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
| טֽוֹב־רָשׁ הוֹלֵךְ בְּתֻמּוֹ מֵעִקֵּשׁ שְׂפָתָיו וְהוּא כְסִֽיל׃ |
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
| גַּם בְּלֹא־דַעַת נֶפֶשׁ לֹא־טוֹב וְאָץ בְּרַגְלַיִם חוֹטֵֽא׃ |
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
| אִוֶּלֶת אָדָם תְּסַלֵּף דַּרְכּוֹ וְעַל־יְהֹוָה יִזְעַף לִבּֽוֹ׃ |
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
| הוֹן יֹסִיף רֵעִים רַבִּים וְדָל מֵרֵעֵהוּ יִפָּרֵֽד׃ |
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
| עֵד שְׁקָרִים לֹא יִנָּקֶה וְיָפִיחַ כְּזָבִים לֹא יִמָּלֵֽט׃ |
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
| רַבִּים יְחַלּוּ פְנֵֽי־נָדִיב וְכׇל־הָרֵעַ לְאִישׁ מַתָּֽן׃ |
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
| כׇּל ־ אֲחֵי־רָשׁ ׀ שְֽׂנֵאֻהוּ אַף כִּי מְרֵעֵהוּ רָחֲקוּ מִמֶּנּוּ מְרַדֵּף אֲמָרִים (לא) [לוֹ־]הֵֽמָּה׃ |
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
| קֹֽנֶה־לֵּב אֹהֵב נַפְשׁוֹ שֹׁמֵר תְּבוּנָה לִמְצֹא־טֽוֹב׃ |
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
| עֵד שְׁקָרִים לֹא יִנָּקֶה וְיָפִיחַ כְּזָבִים יֹאבֵֽד׃ |
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
| לֹא־נָאוֶה לִכְסִיל תַּעֲנוּג אַף כִּֽי־לְעֶבֶד ׀ מְשֹׁל בְּשָׂרִֽים׃ |
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
| שֵׂכֶל אָדָם הֶאֱרִיךְ אַפּוֹ וְתִפְאַרְתּוֹ עֲבֹר עַל־פָּֽשַׁע׃ |
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
| נַהַם כַּכְּפִיר זַעַף מֶלֶךְ וּכְטַל עַל־עֵשֶׂב רְצוֹנֽוֹ׃ |
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
| הַוֺּת לְאָבִיו בֵּן כְּסִיל וְדֶלֶף טֹרֵד מִדְיְנֵי אִשָּֽׁה׃ |
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
| בַּיִת וָהוֹן נַחֲלַת אָבוֹת וּמֵיְהֹוָה אִשָּׁה מַשְׂכָּֽלֶת׃ |
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
| עַצְלָה תַּפִּיל תַּרְדֵּמָה וְנֶפֶשׁ רְמִיָּה תִרְעָֽב׃ |
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
| שֹׁמֵר מִצְוָה שֹׁמֵר נַפְשׁוֹ בּוֹזֵה דְרָכָיו (יומת) [יָמֽוּת]׃ |
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
| מַלְוֵה יְהֹוָה חוֹנֵֽן דָּל וּגְמֻלוֹ יְשַׁלֶּם־לֽוֹ׃ |
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
| יַסֵּר בִּנְךָ כִּֽי־יֵשׁ תִּקְוָה וְאֶל־הֲמִיתוֹ אַל־תִּשָּׂא נַפְשֶֽׁךָ׃ |
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
| (גרל) [גְּֽדׇל־]חֵמָה נֹשֵׂא עֹנֶשׁ כִּי אִם־תַּצִּיל וְעוֹד תּוֹסִֽף׃ |
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
| שְׁמַע עֵצָה וְקַבֵּל מוּסָר לְמַעַן תֶּחְכַּם בְּאַחֲרִיתֶֽךָ׃ |
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
| רַבּוֹת מַחֲשָׁבוֹת בְּלֶב־אִישׁ וַעֲצַת יְהֹוָה הִיא תָקֽוּם׃ |
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
| תַּאֲוַת אָדָם חַסְדּוֹ וְטֽוֹב־רָשׁ מֵאִישׁ כָּזָֽב׃ |
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
| יִרְאַת יְהֹוָה לְחַיִּים וְשָׂבֵעַ יָלִין בַּל־יִפָּקֶד רָֽע׃ |
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
| טָמַן עָצֵל יָדוֹ בַּצַּלָּחַת גַּם־אֶל־פִּיהוּ לֹא יְשִׁיבֶֽנָּה׃ |
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
| לֵץ תַּכֶּה וּפֶתִי יַעְרִם וְהוֹכִיחַ לְנָבוֹן יָבִין דָּֽעַת׃ |
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
| מְֽשַׁדֶּד־אָב יַבְרִיחַ אֵם בֵּן מֵבִישׁ וּמַחְפִּֽיר׃ |
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
| חֲֽדַל־בְּנִי לִשְׁמֹעַ מוּסָר לִשְׁגוֹת מֵאִמְרֵי־דָֽעַת׃ |
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
| עֵד בְּלִיַּעַל יָלִיץ מִשְׁפָּט וּפִי רְשָׁעִים יְבַלַּע־אָֽוֶן׃ |
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
| נָכוֹנוּ לַלֵּצִים שְׁפָטִים וּמַהֲלֻמוֹת לְגֵו כְּסִילִֽים׃ |
