Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Better is the poor man who walketh in his integrity, Than he who is of false lips and a fool.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Moreover, that the soul be without knowledge is not good, And he that hasteth with is feet stumbleth.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
The folly of man destroyeth his way, And then his heart fretteth against the LORD.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Wealth maketh many friends; But the poor is separated from his neighbor.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
A false witness shall not be unpunished, And he that speaketh lies shall not escape.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Many are they who caress the noble, And every one is the friend of him who giveth gifts.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
All the brethren of the poor man hate him; How much more do his friends go far from him! He runneth after their words, —they are gone!
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
He that getteth wisdom loveth himself; He that keepeth understanding shall find good.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
A false witness shall not be unpunished, And he that speaketh lies shall perish.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Luxury is not seemly for a fool; Much less should a servant have rule over princes.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
A man of understanding is slow to anger; Yea, it is his glory to pass over an offence.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
The wrath of a king is like the roaring of a lion; But his favor, like dew upon the grass.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
A foolish son is a calamity to his father, And the contentions of a wife are a continual dropping.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Houses and riches are an inheritance from fathers; But a prudent wife is from the LORD.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Slothfulness casteth into a deep sleep, And the idle person shall suffer hunger.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
He that keepeth the commandment keepeth his life; But he that neglecteth his ways shall die.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
He who hath pity on the poor lendeth to the LORD, And that which he giveth will he repay him.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Chasten thy son because there is hope, But let not thy soul desire to slay him.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
A man of great wrath will suffer punishment; For if thou deliver him, yet must thou do it again.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Listen to counsel and receive instruction, That thou mayst be wise in thy latter years.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Many are the devices in the heart of a man; But the purpose of the LORD, that shall stand.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
The charm of a man is his kindness; And better is a poor man than a liar.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
The fear of the LORD tendeth to life, And he that hath it shall abide satisfied; He shall not be visited with evil.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
The slothful man dippeth his hand into the dish: He doth not bring it back even to his mouth.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Strike the scoffer, and the simple will become prudent; Reprove a man of understanding, and he will discern knowledge.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
The son that causeth shame and disgrace doeth violence to his father, And chaseth away his mother.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Cease, my son, to listen to the instruction That causeth thee to wander from the words of knowledge!
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
A worthless witness scoffeth at justice, And the mouth of the wicked swalloweth down iniquity.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Punishments are prepared for scoffers, And stripes for the back of fools.
