Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Better [is] the poor that walketh in his integrity, than [he that is] perverse in his lips, and is a fool.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Also, [that] the soul [be] without knowledge, [it is] not good; and he that hasteth with [his] feet sinneth.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
The foolishness of man perverteth his way: and his heart fretteth against the LORD.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Wealth maketh many friends; but the poor is separated from his neighbour.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
A false witness shall not be unpunished, and [he that] speaketh lies shall not escape.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Many will intreat the favour of the prince: and every man [is] a friend to him that giveth gifts.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
All the brethren of the poor do hate him: how much more do his friends go far from him? he pursueth [them with] words, [yet] they [are] wanting [to him].
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
He that getteth wisdom loveth his own soul: he that keepeth understanding shall find good.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
A false witness shall not be unpunished, and [he that] speaketh lies shall perish.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Delight is not seemly for a fool; much less for a servant to have rule over princes.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
The discretion of a man deferreth his anger; and [it is] his glory to pass over a transgression.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
The king’s wrath [is] as the roaring of a lion; but his favour [is] as dew upon the grass.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
A foolish son [is] the calamity of his father: and the contentions of a wife [are] a continual dropping.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
House and riches [are] the inheritance of fathers: and a prudent wife [is] from the LORD.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Slothfulness casteth into a deep sleep; and an idle soul shall suffer hunger.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
He that keepeth the commandment keepeth his own soul; [but] he that despiseth his ways shall die.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
He that hath pity upon the poor lendeth unto the LORD; and that which he hath given will he pay him again.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Chasten thy son while there is hope, and let not thy soul spare for his crying.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
A man of great wrath shall suffer punishment: for if thou deliver [him], yet thou must do it again.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Hear counsel, and receive instruction, that thou mayest be wise in thy latter end.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
[There are] many devices in a man’s heart; nevertheless the counsel of the LORD, that shall stand.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
The desire of a man [is] his kindness: and a poor man [is] better than a liar.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
The fear of the LORD [tendeth] to life: and [he that hath it] shall abide satisfied; he shall not be visited with evil.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
A slothful [man] hideth his hand in [his] bosom, and will not so much as bring it to his mouth again.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Smite a scorner, and the simple will beware: and reprove one that hath understanding, [and] he will understand knowledge.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
He that wasteth [his] father, [and] chaseth away [his] mother, [is] a son that causeth shame, and bringeth reproach.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Cease, my son, to hear the instruction [that causeth] to err from the words of knowledge.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
An ungodly witness scorneth judgment: and the mouth of the wicked devoureth iniquity.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Judgments are prepared for scorners, and stripes for the back of fools.
