Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Better is a poor [man] that walketh in his integrity, than he that is perverse in his lips, and is a fool.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Also that a person be without knowledge is not good; and he that hasteth with his feet maketh false steps.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
The folly of man distorteth his way, and his heart is irritated against Jehovah.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Wealth addeth many friends; but the poor is separated from his friend.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
A false witness shall not be held innocent, and he that uttereth lies shall not escape.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Many court the favour of a noble; and every one is friend to a man that giveth.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
All the brethren of a poor [man] hate him; how much more do his friends go far from him: he pursueth [them] with words, — they are not [to be found].
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
He that getteth sense loveth his own soul; he that keepeth understanding shall find good.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
A false witness shall not be held innocent, and he that uttereth lies shall perish.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Good living beseemeth not a fool; how much less for a servant to have rule over princes.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
The discretion of a man maketh him slow to anger, and it is his glory to pass over a transgression.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
The king's displeasure is as the roaring of a lion; but his favour is as dew upon the grass.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
A foolish son is the calamity of his father; and the contentions of a wife are a continual dropping.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
House and wealth are an inheritance from fathers; but a prudent wife is from Jehovah.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Slothfulness casteth into a deep sleep, and the idle soul shall suffer hunger.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
He that keepeth the commandment keepeth his soul; he that is careless of his ways shall die.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
He that is gracious to the poor lendeth unto Jehovah; and what he hath bestowed will he repay unto him.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Chasten thy son, seeing there is hope; but set not thy soul upon killing him.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
A man of great wrath shall suffer punishment; for if thou deliver [him], yet thou must do it again.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Hear counsel, and receive instruction, that thou mayest be wise in thy latter end.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Many are the thoughts in a man's heart, but the counsel of Jehovah, that doth stand.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
The charm of a man is his kindness; and a poor [man] is better than a liar.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
The fear of Jehovah [tendeth] to life, and he [that hath it] shall rest satisfied without being visited with evil.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
A sluggard burieth his hand in the dish, and will not even bring it to his mouth again.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Smite a scorner, and the simple will beware; reprove the intelligent, and he will understand knowledge.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
He that ruineth [his] father and chaseth away [his] mother is a son that causeth shame and bringeth reproach.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Cease, my son, to hear the instruction which causeth to stray from the words of knowledge.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
A witness of Belial scorneth judgment, and the mouth of the wicked swalloweth down iniquity.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Judgments are prepared for scorners, and stripes for the back of the foolish.
