Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
De arme, in zijn oprechtheid wandelende, is beter dan de verkeerde van lippen, en die een zot is.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Ook is de ziel zonder wetenschap niet goed; en die met de voeten haastig is, zondigt.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
De dwaasheid des mensen zal zijn weg verkeren; en zijn hart zal zich tegen den HEERE vergrammen.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Het goed brengt veel vrienden toe; maar de arme wordt van zijn vriend gescheiden.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Een vals getuige zal niet onschuldig zijn; en die leugenen blaast, zal niet ontkomen.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Velen smeken het aangezicht des prinsen; en een ieder is een vriend desgenen, die giften geeft.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Al de broeders des armen haten hem; hoeveel te meer gaan zijn vrienden verre van hem! Hij loopt hen na met woorden, die niets zijn.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Die verstand bekomt, heeft zijn ziel lief; hij neemt de verstandigheid waar, om het goede te vinden.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Een vals getuige zal niet onschuldig zijn; en die leugenen blaast, zal vergaan.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
De weelde staat een zot niet wel; hoeveel te min een knecht te heersen over vorsten!
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
Het verstand des mensen vertraagt zijn toorn; en zijn sieraad is de overtreding voorbij te gaan.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Des konings gramschap is als het brullen eens jongen leeuws; maar zijn welgevallen is als dauw op het kruid.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Een zotte zoon is zijn vader grote ellende; en de kijvingen ener vrouw als een gestadig druipen.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Huis en goed is een erve van de vaderen; maar een verstandige vrouw is van den HEERE.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Luiheid doet in diepen slaap vallen; en een bedriegelijke ziel zal hongeren.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Die het gebod bewaart, bewaart zijn ziel; die zijn wegen veracht, zal sterven.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Die zich des armen ontfermt, leent den HEERE, en Hij zal hem zijn weldaad vergelden.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Tuchtig uw zoon, als er nog hoop is; maar verhef uw ziel niet, om hem te doden.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Die groot is van grimmigheid, zal straf dragen; want zo gij hem uitredt, zo zult gij nog moeten voortvaren.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Hoor raad, en ontvang tucht, opdat gij in uw laatste wijs zijt.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
In het hart des mans zijn veel gedachten; maar de raad des HEEREN, die zal bestaan.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
De wens des mensen is zijn weldadigheid; maar de arme is beter dan een leugenachtig man.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
De vreze des HEEREN is ten leven; want men zal verzadigd zijnde vernachten; met het kwaad zal men niet bezocht worden.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Een luiaard verbergt de hand in den boezem, en hij zal ze niet weder aan zijn mond brengen.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Sla den spotter, zo zal de slechte kloekzinnig worden; en bestraf den verstandige, hij zal wetenschap begrijpen.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Wie den vader verwoest, of de moeder verjaagt, is een zoon, die beschaamd maakt, en schande aandoet.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Laat af, mijn zoon, horende de tucht, af te dwalen van de redenen der wetenschap.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Een Belialsgetuige bespot het recht; en de mond der goddelozen slokt de ongerechtigheid in.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Gerichten zijn voor de spotters bereid, en slagen voor den rug der zotten.
