< Приче Соломонове 19 >

1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Bedre Fattigmand med lydefri færd end en, som går Krogveje, er han end rig.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
At mangle Kundskab er ikke godt, men den træder fejl, som har Hastværk.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
Et Menneskes Dårskab øder hans Vej, men på HERREN vredes hans Hjerte.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Gods skaffer mange Venner, den ringe skiller hans Ven sig fra.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Det falske Vidne undgår ej Straf; den slipper ikke, som farer med Løgn.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Mange bejler til Stormands Yndest, og alle er Venner med gavmild Mand.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Fattigmands Frænder hader ham alle, end mere skyr hans Venner ham da. Ej frelses den, som jager efter Ord.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Den, der vinder Vid, han elsker sin Sjæl, og den, der vogter på Indsigt, får Lykke.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Det falske Vidne undgår ej Straf, og den, der farer med Løgn, går under.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Vellevned sømmer sig ikke for Tåbe, end mindre for Træl at herske over Fyrster.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
Klogskab gør Mennesket sindigt, hans Ære er at overse Brøde.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Som Brøl af en Løve er Kongens Vrede, som Dug på Græs er hans Gunst.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Tåbelig Søn er sin Faders Ulykke, Kvindekiv er som ustandseligt Tagdryp.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Hus og Gods er Arv efter Fædre, en forstandig Hustru er fra HERREN.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Dovenskab sænker i Dvale, den lade Sjæl må sulte.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Den vogter sin Sjæl, som vogter på Budet, men skødesløs Vandel fører til Død.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Er man god mod den ringe, låner man HERREN, han gengælder en, hvad godt man har gjort.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Tugt din Søn, imens der er Håb, ellers stiler du efter at slå ham ihjel.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Den, som er hidsig, må bøde, ved Skånsel gør man det værre.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Hør på Råd og tag ved Lære, så du til sidst bliver viis.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
I Mands Hjerte er mange Tanker, men HERRENs Råd er det, der står fast.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
Vinding har man af Godhed, hellere fattig end Løgner.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
HERRENs Frygt er Vej til Liv, man hviler mæt og frygter ej ondt.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Den lade rækker til Fadet, men fører ej Hånden til Munden.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Får Spottere Hug, bliver tankeløs klog, ved Revselse får den forstandige Kundskab.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Mishandle Fader og bortjage Moder gør kun en dårlig, vanartet Søn.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Hør op, min Søn, med at høre på Tugt og så fare vild fra Kundskabsord.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Niddingevidne spotter Retten, gudløses Mund er glubsk efter Uret.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Slag er rede til Spottere, Hug til Tåbers Ryg.

< Приче Соломонове 19 >