Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
行為純正的貧窮人 勝過乖謬愚妄的富足人。
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
心無知識的，乃為不善； 腳步急快的，難免犯罪。
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
人的愚昧傾敗他的道； 他的心也抱怨耶和華。
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
財物使朋友增多； 但窮人朋友遠離。
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
作假見證的，必不免受罰； 吐出謊言的，終不能逃脫。
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
好施散的，有多人求他的恩情； 愛送禮的，人都為他的朋友。
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
貧窮人，弟兄都恨他； 何況他的朋友，更遠離他！ 他用言語追隨，他們卻走了。
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
得着智慧的，愛惜生命； 保守聰明的，必得好處。
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
作假見證的，不免受罰； 吐出謊言的，也必滅亡。
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
愚昧人宴樂度日是不合宜的； 何況僕人管轄王子呢？
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
人有見識就不輕易發怒； 寬恕人的過失便是自己的榮耀。
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
王的忿怒好像獅子吼叫； 他的恩典卻如草上的甘露。
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
愚昧的兒子是父親的禍患； 妻子的爭吵如雨連連滴漏。
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
房屋錢財是祖宗所遺留的； 惟有賢慧的妻是耶和華所賜的。
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
懶惰使人沉睡； 懈怠的人必受飢餓。
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
謹守誡命的，保全生命； 輕忽己路的，必致死亡。
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
憐憫貧窮的，就是借給耶和華； 他的善行，耶和華必償還。
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
趁有指望，管教你的兒子； 你的心不可任他死亡。
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
暴怒的人必受刑罰； 你若救他，必須再救。
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
你要聽勸教，受訓誨， 使你終久有智慧。
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
人心多有計謀； 惟有耶和華的籌算才能立定。
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
施行仁慈的，令人愛慕； 窮人強如說謊言的。
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
敬畏耶和華的，得着生命； 他必恆久知足，不遭禍患。
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
懶惰人放手在盤子裏， 就是向口撤回，他也不肯。
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
鞭打褻慢人，愚蒙人必長見識； 責備明哲人，他就明白知識。
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
虐待父親、攆出母親的， 是貽羞致辱之子。
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
我兒，不可聽了教訓 而又偏離知識的言語。
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
匪徒作見證戲笑公平； 惡人的口吞下罪孽。
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
刑罰是為褻慢人預備的； 鞭打是為愚昧人的背預備的。
