< Приче Соломонове 19 >

1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Lok kangkoih ah apae thaih kamthu pongah loe, toenghaih loklam pazui amtang kami to hoih kue.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Kahoih ai poekhaih loe, panoekhaih tawn ai; tawt hoi khok takan kami loe loklam caeh pazae.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
Kami amthuhaih mah a caehhaih loklam to amkhraengsak moe, palung thung hoiah Angraeng to kasae a thuih.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Hmuenmae angraeng kami loe ampui tawnh mang; toe kamtang loe a imtaeng kami mah doeh caehtaak.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Amsoem ai hmuen hnukung ah om kami loe danpaek ai ah om mak ai; amsawnlok thui kami doeh loih mak ai.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Pop parai kaminawk loe ukkung palung anghoehaih to sak hanah koeh o; tangqum paek thaih kami loe kami boih hoiah ampui ah oh.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Amtang kami loe angmah ih nawkamyanawk mah doeh hnukma o; angmah ih ampuinawk mah cae loe kawkruk maw ayae o taak tih! Anih loe tahmenhaih hnik hanah nihcae hnukah patom, toe nihcae mah anghmat o taak boih.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Palunghahaih tawn kami loe a hinghaih to palung; panoekhaih amtuk kami loe khosak hoihaih to hnu tih.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Amsoem ai hmuen hnukungah om kami loe danpaek ai ah om mak ai; amsawnlok thui kami loe amro tih.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Kamthu loe kahnaep ah khosak han krah ai; tamna mah angraengnawk uk hanah krah ai.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
Palungha kami loe palungphuihaih to pauep thaih; minawk sakpazaehaih tahmen kami loe lensawkhaih to tawnh.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Siangpahrang palungphuihaih loe kahang kaipui baktiah oh moe, anih hoihhaih loe phroh nui ih dantui baktiah oh.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Caa kamthu loe ampa amrohaih ah oh, angzoeh koeh zu loe apet ai ah kaca tui baktiah oh.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Im hoi hmuenmae loe ampa ih qawk ah oh; toe palungha zu loe Angraeng khae hoi hak ih qawk ni.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Thasae kami loe iih sawk, thasae kami pakhra loe zok amthlam tih.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Thuitaekhaih lok tahngai kami loe hinglung sawk; toe a caehhaih loklam patoek kami loe dueh tih.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Amtang khenzawn kami loe Angraeng hanah hmuen coi pae baktiah ni oh; anih loe a sak ih hmuen baktiah atho hnu let tih.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Thuitaek thaih koiah oh naah, na caa to thuitaek ah; anih qahhaih to tahmen hmah.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Palungphui kami loe danpaekhaih to hnu tih; anih to na pahlong nahaeloe, anih to na pahlong tuektuek han angai tih.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Thuitaekhaih lok to tahngai ah loe, patukhaih lok to talawk ah, to tiah nahaeloe atue boeng naah palung na ha tih.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Kami ih palung thungah sak atimhaih oh mangh; toe Angraeng khokhanhaih mah ni sak atimhaih to caksak tih.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
Boeng thai ai amlunghaih loe kami mah koeh ih hmuen ah oh; amtang kami loe lok amlai kami pongah hoih kue.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Angraeng zithaih loe hinghaih ah oh; to tiah poekhaih tawn kami loe koehhaih to acung tih; raihaih tidoeh tongh mak ai.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Thasae kami loe saoek nui hoiah a ban to azuh moe, buh abah han mataeng doeh paqak.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Minawk tiah doeh sah ai kami to danpaek ah, poekhaih tawn ai kami to palungha lat tih; khopoek thaih kami to zoeh ah, palungha aep tih.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Ampa ih hmuenmae to pasaengh boih moe, amno to haek kami loe, azathaih paek capa, kasaethuihaih tongsak capa ah oh.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Ka capa, thuitaekhaih lok to tahngai ai ah na oh nahaeloe, thuitaek ih panoekhaih loknawk hoiah nam khraeng ving tih.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Lok amlai kami han hnukungah om kami loe, katoengah lokcaekhaih tiah doeh sah ai kami ah oh; kahoih ai kami loe kahoih ai hmuen to kakhraem caaknaek baktiah a caak.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Kami tiah doeh sah ai kami hanah danpaekhaih to oh, kamthu hanah loe bohhaih to oh.

< Приче Соломонове 19 >