Приче Соломонове 18
1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
Through desire a man, having separated himself, seeketh and intermeddleth with all wisdom.
2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
A fool hath no delight in understanding, but that his heart may discover itself.
3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
When the wicked cometh, then cometh also contempt, and with ignominy reproach.
4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
The words of a man’s mouth are as deep waters, and the wellspring of wisdom as a flowing brook.
5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
It is not good to accept the person of the wicked, to overthrow the righteous in judgment.
6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
A fool’s lips enter into contention, and his mouth calleth for strokes.
7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
A fool’s mouth is his destruction, and his lips are the snare of his soul.
8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
The words of a talebearer are as wounds, and they go down into the innermost parts of the belly.
9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
He also that is slothful in his work is brother to him that is a great waster.
10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
The name of the LORD is a strong tower: the righteous runneth into it, and is safe.
11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
The rich man’s wealth is his strong city, and as an high wall in his own conceit.
12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
Before destruction the heart of man is haughty, and before honour is humility.
13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
He that answereth a matter before he heareth it, it is folly and shame to him.
14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
The spirit of a man will sustain his infirmity; but a wounded spirit who can bear?
15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
The heart of the prudent getteth knowledge; and the ear of the wise seeketh knowledge.
16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.
A man’s gift maketh room for him, and bringeth him before great men.
17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
He that is first in his own cause seemeth just; but his neighbour cometh and searcheth him.
18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
The lot causeth contentions to cease, and parteth between the mighty.
19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
A brother offended is harder to be won than a strong city: and their contentions are like the bars of a castle.
20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
A man’s belly shall be satisfied with the fruit of his mouth; and with the increase of his lips shall he be filled.
21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
Death and life are in the power of the tongue: and they that love it shall eat the fruit of it.
22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
Whoever findeth a wife findeth a good thing, and obtaineth favour from the LORD.
23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
The poor useth entreaties; but the rich answereth roughly.
24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
A man that hath friends must show himself friendly: and there is a friend that sticketh closer than a brother.
