< Приче Соломонове 18 >

1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
He that separateth himself seeketh his own desire, and snarlest against all sound wisdom.
2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
A fool hath no delight in understanding, but only that his heart may lay itself bare.
3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
When the wicked cometh, there cometh also contempt, and with ignominy reproach.
4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
The words of a man's mouth are as deep waters; a flowing brook, a fountain of wisdom.
5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
It is not good to respect the person of the wicked, so as to turn aside the righteous in judgment.
6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
A fool's lips enter into contention, and his mouth calleth for strokes.
7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
A fool's mouth is his ruin, and his lips are the snare of his soul.
8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
The words of a whisperer are as dainty morsels, and they go down into the innermost parts of the belly.
9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
Even one that is slack in his work is brother to him that is a destroyer.
10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
The name of the LORD is a strong tower: the righteous runneth into it, and is set up on high.
11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
The rich man's wealth is his strong city, and as a high wall in his own conceit.
12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
Before destruction the heart of a man is haughty, and before honour goeth humility.
13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
He that giveth answer before he heareth, it is folly and confusion unto him.
14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
The spirit of a man will sustain his infirmity; but a broken spirit who can bear?
15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
The heart of the prudent getteth knowledge; and the ear of the wise seeketh knowledge.
16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.
A man's gift maketh room for him, and bringeth him before great men.
17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
He that pleadeth his cause first seemeth just; but his neighbour cometh and searcheth him out.
18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
The lot causeth strife to cease, and parteth asunder the contentious.
19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
A brother offended is harder to be won than a strong city; and their contentions are like the bars of a castle.
20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
A man's belly shall be filled with the fruit of his mouth; with the increase of his lips shall he be satisfied.
21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
Death and life are in the power of the tongue; and they that indulge it shall eat the fruit thereof.
22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
Whoso findeth a wife findeth a great good, and obtaineth favour of the LORD.
23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
The poor useth entreaties; but the rich answereth impudently.
24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
There are friends that one hath to his own hurt; but there is a friend that sticketh closer than a brother.

< Приче Соломонове 18 >