Приче Соломонове 18
1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
Hoehhamnah aka tlap loh hlang a paekboe sak tih, lungming cueihnah khaw boeih a thaih thil.
2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
Lungcuei taengah hlang ang naep pawh, tedae amah kah lungbuei hliphen ham ni lat a om.
3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
Halang ha pawk vaengah nueihbu neh, yah neh kokhahnah la pai bal.
4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
Hlang ka lamkah olka tah tui dung bangla, soklong ah aka phuet cueihnah thunsih la om.
5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
Halang kah a hmai khueh khaw then pawh, laitloeknah aka dueng te aka phaelh ham rhung ni.
6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
Hlang ang kah hmuilai tah tuituknah ham ha pawk uh tih, a bohnah te a ka loh a khue.
7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
Hlang ang kah a ka tah amah kah porhaknah neh a hmuilai te a hinglu ham hlaeh la om.
8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
Thet ol he didii bangla om tih, a bung khui la tluektluek kun.
9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
A bibi dongah aka uelh khaw kutpo boei kah a manuca la om.
10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
BOEIPA ming tah sarhi ham rhaltoengim ni, hlang dueng tah a taengla yong tih a hoep a tlang.
11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
Hlanglen kah a boeirhaeng tah amah ham sarhi aka tak khorha la om tih, a ngaihlih vaengah vongtung tluk a sang sak.
12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
Hlang he lungbuei aka sang taengah pocinah a lamhma pah tih, kodonah taengah thangpomnah a lamhma pah.
13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
A hnatun hlan ah ol aka thuung tah anglat ni. Amah khaw te nen te mingthae a phueih.
14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
Hlang he a tlohtat vaengah a mueihla loh a cangbam dae, mueihla a rhawp te u long a khoeng eh?
15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
Aka yakming kah lungbuei loh mingnah a lai tih aka cueih kah a hna loh mingnah a tlap.
16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.
Hlang kah kutdoe he amah ham long a khui sak pah tih, amah te tanglue kah mikhmuh ah a mawt.
17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
A hui te ha pawk la ha pawk hlan tih amah a khe hlan atah, amah kah tuituknah dongah lamhma la aka dueng khaw om.
18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
Hohmuhnah te hmolunh loh a paa sak tih, aka tlung rhoi khaw rhak a phih.
19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
Boekoek boeina tah sarhi aka tak khorha lakah olpungkacan la om tih, hohmuhnah khaw impuei thohkalh bangla om.
20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
Hlang tah a laithaih lamloh a bung hah tih, a hmuilai kah a vueithaih khaw kum.
21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
Lai kut dongah dueknah neh hingnah om tih, amah aka lungnah long ni a thaih te a caak eh.
22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
Yuu aka lo long tah hnothen a dang tih, BOEIPA taengkah kolonah a dang bal.
23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
Khodaeng loh huithuinah neh a voek dae, hlanglen loh a tlung neh a doo.
24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
Hlang he a hui rhoek loh thaehuet thil cakhaw, a manuca lakah a lungnah tih aka ben khaw om van.
