Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
MEJOR es un bocado seco, y en paz, que la casa de contienda llena de víctimas.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
El siervo prudente se enseñoreará del hijo que deshonra, y entre los hermanos partirá la herencia.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
El crisol para la plata, y la hornaza para el oro: mas Jehová prueba los corazones.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
El malo está atento al labio inicuo; [y] el mentiroso escucha á la lengua detractora.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
El que escarnece al pobre, afrenta á su Hacedor: y el que se alegra en la calamidad, no quedará sin castigo.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Corona de los viejos son los hijos de los hijos; y la honra de los hijos, sus padres.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
No conviene al necio la altilocuencia: ¡cuánto menos al príncipe el labio mentiroso!
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Piedra preciosa es el cohecho en ojos de sus dueños: á donde quiera que se vuelve, da prosperidad.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
El que cubre la prevaricación, busca amistad: mas el que reitera la palabra, aparta al amigo.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Aprovecha la reprensión en el entendido, más que si cien veces hiriese en el necio.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
El rebelde no busca sino mal; y mensajero cruel será contra él enviado.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Mejor es se encuentre un hombre con una osa á la cual han robado sus cachorros, que con un fatuo en su necedad.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
El que da mal por bien, no se apartará el mal de su casa.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
El que comienza la pendencia es [como] quien suelta las aguas: deja pues la porfía, antes que se enmarañe.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
El que justifica al impío, y el que condena al justo, ambos á dos son abominación á Jehová.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
¿De qué sirve el precio en la mano del necio para comprar sabiduría, no teniendo entendimiento?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
En todo tiempo ama el amigo; y el hermano para la angustia es nacido.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
El hombre falto de entendimiento toca la mano, fiando á otro delante de su amigo.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
La prevaricación ama el que ama pleito; y el que alza su portada, quebrantamiento busca.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
El perverso de corazón nunca hallará bien: y el que revuelve con su lengua, caerá en mal.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
El que engendra al necio, para su tristeza [lo engendra]: y el padre del fatuo no se alegrará.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
El corazón alegre produce buena disposición: mas el espíritu triste seca los huesos.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
El impío toma dádiva del seno, para pervertir las sendas del derecho.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
En el rostro del entendido [aparece] la sabiduría: mas los ojos del necio [vagan] hasta el cabo de la tierra.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
El hijo necio es enojo á su padre, y amargura á la que lo engendró.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Ciertamente no es bueno condenar al justo, ni herir á los príncipes que hacen lo recto.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Detiene sus dichos el que tiene sabiduría: de prudente espíritu es el hombre entendido.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Aun el necio cuando calla, es contado por sabio: el que cierra sus labios es entendido.
