Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Más vale un bocado seco y con tranquilidad, Que casa llena de sacrificios injustos con contienda.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
El esclavo prudente se impondrá al hijo que deshonra, Y con los hermanos compartirá la herencia.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
El crisol para la plata y la hornaza para el oro, Pero Yavé prueba los corazones.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
El malhechor hace caso al labio inicuo, Y el mentiroso escucha la boca detractora.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
El que se burla del pobre afrenta a su Hacedor, El que se alegra de la calamidad no quedará impune.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Corona de los ancianos son sus nietos, Honra de los hijos son sus padres.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
No conviene al necio el lenguaje excelente, ¡Cuánto menos al príncipe el labio mentiroso!
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
El soborno le parece piedra mágica al que lo practica: A donde se dirija halla prosperidad.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
El que busca amistad encubre la falta, Pero el que la divulga aparta al amigo.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Una sola reprensión es más eficaz para el prudente Que 100 golpes al imprudente.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
El rebelde no busca sino el mal. Un mensajero cruel será enviado contra él.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Mejor es encontrarse con una osa despojada de sus crías, Que con un necio empeñado en su insensatez.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Al que paga cosas malas por cosas buenas, El mal no se aparta de su casa.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
El que comienza una contienda suelta las aguas. Desiste, pues, antes que estalle el pleito.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
El que justifica al impío y el que condena al justo, Ambos igualmente son repugnancia a Yavé.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
¿Para qué sirve el dinero en mano del necio? ¿Para adquirir sabiduría sin entendimiento?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
En todo tiempo ama el amigo, Y el hermano nace para [el tiempo] de angustia.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
El hombre carente de entendimiento da pronto la mano, Y sale fiador de su vecino.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
El que ama la transgresión ama la disputa, Y el que abre mucho la puerta busca su ruina.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
El corazón engañoso no halla el bien, Y el de boca perversa cae en el mal.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
El que engendra a un insensato le resulta para su tristeza, Y el padre de un necio no tiene alegría.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
El corazón alegre es una buena medicina, Pero un espíritu quebrantado seca los huesos.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
El perverso toma soborno de su seno Para pervertir el curso de la justicia.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
En el rostro del entendido se refleja la sabiduría, Pero los ojos del necio vagan hasta el extremo de la tierra.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
El hijo necio es pesadumbre de su padre, Y amargura de la que lo dio a luz.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Ciertamente no es bueno condenar al justo, Ni golpear a nobles que hacen lo recto.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
El que refrena sus palabras tiene entendimiento, Y el de espíritu sereno es hombre prudente.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Aun el necio cuando calla es tenido por sabio, El que cierra sus labios es entendido.
