Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Boljši je suh košček in z njim spokojnost, kakor hiša polna klavnih daritev s prepirom.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Moder služabnik bo imel vladarstvo nad sinom, ki povzroča sramoto in bo imel delež dediščine med brati.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Talilni lonec je za srebro in talilna peč za zlato, toda Gospod preizkuša srca.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Zloben storilec daje prednost nepravim ustnicam in lažnivec pazljivo prisluhne nespodobnemu jeziku.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Kdorkoli zasmehuje ubogega, graja njegovega Stvarnika in kdor je ob katastrofah vesel, ne bo nekaznovan.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Otrok otroci so krona starcem in slava otrok so njihovi očetje.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Odličen govor se ne spodobi bedaku, veliko manj lažnive ustnice princu.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Darilo je kakor dragocen kamen v očeh tistega, ki ga ima, kamor ga obrača, to uspeva.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Kdor taji prestopek, išče ljubezni, toda kdor ponavlja zadevo, ločuje prave prijatelje.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Opomin bolj prodira v modrega kakor sto udarcev z bičem v bedaka.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Hudoben človek išče samo upor, zato bo zoper njega poslan krut poslanec.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Naj medvedka, oropana svojih mladičev, sreča človeka, raje kakor bedak v svoji neumnosti.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Kdorkoli nagrajuje zlo za dobro, se zlo ne bo ločilo od njegove hiše.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Začetek prepira je kakor kadar nekdo izpušča vodo, zato prenehaj s sporom, preden se vmešaš vanj.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Kdor opravičuje zlobnega in kdor obsoja pravičnega, celo oba sta Gospodu ogabnost.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Zakaj je denarna vsota v bedakovi roki, da pridobi modrost, glede na to, da on nima srca za to?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Prijatelj ljubi ob vseh časih in brat je rojen za stisko.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Človek brez razumevanja udarja v roke in postaja pôrok v prisotnosti svojega prijatelja.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Kdor ljubi prestopek, ta ljubi prepir in kdor povišuje svoja velika vrata, išče uničenje.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Kdor ima kljubovalno srce, ne najde dobrega in kdor ima sprevržen jezik, pada v vragolijo.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Kdor zaplodi bedaka, to počne v svojo bridkost in oče bedaka nima radosti.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Veselo srce dela dobro, podobno kot zdravilo, toda zlomljen duh suši kosti.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Zloben človek iz naročja izvleče darilo, da izkrivlja poti sodbe.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Modrost je pred tistim, ki ima razumevanje, toda oči bedaka so na koncih zemlje.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Nespameten sin je žalost svojemu očetu in grenkoba njej, ki ga je rodila.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Tudi kaznovati pravičnega ni dobro niti udariti prince zaradi nepristranskosti.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Kdor ima spoznanje, prizanaša svojim besedam in razumevajoč človek je iz odličnega duha.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Celo bedak, ko molči, velja kot moder in kdor zapira svoje ustnice, je cenjen kot razumevajoč človek.
