Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Mana nyaataa dhugaatiin guutame kan lola qabuu mannaa, iddoo nagaan jirutti hurraaʼaa buddeena goggogaa wayya.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Garbichi hubataan ilma salphaa bulcha; obboloota gidduuttis dhaala qooddata.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Okkoteen waa itti baqsan meetiif, boolli ibiddaa immoo warqeef; Waaqayyo garuu garaa namaa qora.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Namni hamaan dubbii gowwoomsaa dhaggeeffata; sobaanis arraba balaʼamaadhaaf gurra kenna.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Namni hiyyeeyyiitti qoosu kan isaan Uume sana tuffata; kan badiisa namaatti gammadu utuu hin adabamin hin hafu.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Nama jaare tokkoof ilmaan ilmaan isaa gonfoo dha; haadhaa fi abbaanis ijoollee isaaniitiif ulfina.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Dubbiin baʼeessi nama gowwaatti hin tolu; hidhiin sobu immoo hammam bulchaa tokkotti haa hammaatu ree!
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Mattaʼaan namicha kennuuf miʼa falfalaa ti; inni lafa dhaqu kamitti iyyuu ni milkaaʼa.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Namni balleessaa namaaf dhiisu jaalala guddisa; namni waan tokko irra deddeebiʼu, garuu michoota walitti dhiʼaatan gargar baasa.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Hamma gowwaan yeroo dhibba garafamee itti dhagaʼamu caalaa ifannaan nama waa hubatutti dhagaʼama.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Namni hamaan fincila qofa barbaada; ergamaan namaa hin naane isatti ni ergama.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Gowwaa gowwummaa isa keessa jiruun walitti dhufuu mannaa amaaketa dhaltuu ilmaan ishee jalaa fudhatamaniin walitti dhufuu wayya.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Nama qooda gaarii hamaa deebisu, hamminni mana isaa keessaa hin baʼu.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Lola jalqabuun akkuma bishaan cabsanii yaasuu ti; kanaafuu utuu lolli hin hoʼin dubbii dhiisi.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Waaqayyo waan kana lachuu ni balfa; kunis nama yakka qabu qulqulluu gochuu fi nama balleessaa hin qabnetti muruu dha.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Sababii inni ogummaa argachuuf fedhii hin qabneef, maallaqni harka gowwaa jiru faayidaa maalii qaba?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Michuun yeroo hunda nama jaallata; obboleessi immoo guyyaa rakkootiif dhalata.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Namni qalbii hin qabne harka dhaʼee waa namaaf kakata; fuula ollaa ofii isaa durattis wabii taʼa.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Namni lola jaallatu cubbuu jaallata; namni karra ol dheeraa ijaarus badiisa waama.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Namni yaada hamaa qabu hin milkaaʼu; kan arrabni isaa nama gowwoomsus rakkoo keessa seena.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Ilmi gowwaan abbaa isaatti gadda fida; abbaan ilma gowwaas hin gammadu.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Garaan gammadu qoricha gaarii dha; hafuurri cabe immoo lafee gogsa.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Namni hamaan karaa murtii qajeelaa jalʼisuuf jedhee dhoksaadhaan mattaʼaa fudhata.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Namni hubataan fuula isaa gara ogummaatti deebifata; iji gowwaa garuu hamma handaara lafaatti joora.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Ilmi gowwaan abbaa isaatti gadda fida; haadha isa deessettis jireenya hadheessa.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Nama balleessaa hin qabne tokko adabuun gaarii miti; qondaaltota amanamoo rukutuunis sirrii miti.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Namni beekaan of qusachaa dubbata; namni hubataanis hafuura qabanaaʼaa qaba.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Gowwaan iyyuu yommuu calʼisu ogeessa fakkaata; yommuu arraba isaa toʼatus hubataa fakkaata.
